Značaj evrointegracija za građane Srbije (4)

Društvena klima, socijalni jaz, usporene reforme u oblasti vladavine prava čini da se građani osećaju nemoćnim u borbi protiv korupcije. Stoga ovaj serijal tekstova ima za cilj da otvara kanale građanskim inicijativama, posebno mladima, da se masovnije i efektnije suprotstave korupciji i da na jasan način izraze stav da je zloupotreba javnih resursa praksa koju građani neće tolerisati.

Evropska unija je najveći donator u Srbiji – u proteklih deset godina uložila je više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava u preko 1.500 projekata u skoro svim opštinama u Srbiji, dok je ponudila više od sedam milijardi evra u povoljnim kreditima.

Taj novac vidljiv je za sve građane, jer se koristi za poboljšanje infrastrukture, puteve i železnice, jačanje vladavine prava, reformu javne uprave, žaštitu životne sredine, poljoprivredu, energetiku, pravosuđe, kulturu, javnu upravu, upravljanje migracijama, zaštitu zdravlja, demokratiju i ljudska prava, obrazovanje, nauku i inovacije, mlade i sport, ekonomski razvoj i civilnu zaštitu, mir i pomirenje…

EU je u poslednjih 15 godina podržala izgradnju i rekonstrukciju više od 1.500 kilometara autoputeva i pruga u Srbiji kroz EU grantove i zajmove Evropske investicione banke, dok je od 2014. godine pružila podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju u iznosu većem od 230 miliona evra, a više od 400 miliona evra uložila u zaštitu životne sredine.

Kada je reč o energetskom sektoru, EU je uložila više od milijardu evra od 2000. godine. Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru procenjena je na 100 miliona evra, a glavni ciljevi su diverzifikacija izvora energije, sigurnost snadbevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede.

Rezultat su poboljšana energetska efikasnost za više od 4.500 domaćinstava, povećanje broja korisnika kojima, na osnovu prihoda, mogu da se umanje računi za struju, modernizacija energetske efikasnosti u bolnicama, poput Tiršove, VMA, Urgentnog centra u Beogradu, vetropark u Kostolcu, rekonstrukcija Vlasinskih hidroelektrana, kao i novi gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, koji će omogućiti Srbiji da kupuje gas iz različitih izvora.

EU u Srbiji podstiče i kvalitet nauke, kroz sprovođenje brojnih istraživanja i projekata, a podrška EU inovacijama i konkurentnosti u Srbiji od 2001. godine iznosi više od 250 miliona evra.

Osnaživanje privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća, otvaranje novih radnih mesta i unapređenje zakonodavnog okvira u toj oblasti, takođe su na agendi EU, koja u 99 lokalnih samouprava pruža direktnu pomoć preduzetnicima, preduzećima i organizacijama, kako bi se unapredila održivost i konkurentnost.

Podrška EU sektoru Civilne zaštite, u koji spadaju borba protiv požara, sprečavanje poplava i sanacija šteta, kao i borba protiv korona virusa, vredna je više od 250 miliona evra za period od 2014. do danas.

Pored toga, kroz program Erazmus studenti imaju opcije da studiraju u inostranstvu, istraživači da dobiju bespovratna sredstva iz programa EU Horizont, poljoprivrednici direktnu podršku kroz IPARD fondove. Takođe, Evropska unija je finansirala i stambeno zbrinjavanje za deo izbeglica koje su napustili svoje domove u ratovima devedesetih.

I to su samo neki od projekata Evropske unije koji se razvijaju u Srbiji duže od dve decenije.

Iiako je EU u proteklih nekoliko godina izdvajala u proseku 400 miliona evra na projekte podrške pristupanju Srbije EU, i to u vidu bespovratnih donacija, kao i kroz povoljne zajmove, koji znače bolju infrastrukturu, nove puteve, bolnice, pruge, energetske koridore, ta podrška se često od strane sprskih vlasti i medija koji su joj bliski “gura pod tepih” i zanemaruje, navodi se u analizi Demostat-a.

Građani i dalje precenjuju pomoć Kine i Rusije - Istraživanja javnog mnjenja godinama unazad pokazuju da građani i dalje smatraju da je pomoć drugih spoljnih aktera, poput Kine i Rusije, mnogo veća nego što zaista jeste, dok se sredstva iz Evropske unije potcenjuju.Tek sredinom 2022. godine, Evropska unija je konačno izbila na prvo mesto u percepciji javnog mnjenja o tome ko daje najviše bespovratne pomoći i ko najviše investira u Srbiju.

Aktuelna vlast već godinama igra duplu igru kad je reč o evropskim integracijama, deklarativno nazivajući EU glavnim spoljno-političkim ciljem, dok istovremeno šalje građanima antievropske poruke i veliča saradnju sa Rusijom i Kinom, navodi Demostat. Vlast praktično krije od građana konkretne efekte evropske pomoći i saradnje sa EU kada god to može, od sektora privrede do podrške EU unapređenju javne uprave, obrazovanja, energetike… Te činjenice su zatrpane antizapadnom propagandom ili se prećutkuju i skrivaju pod tepih.

Mediji naklonjeni vlastima vrlo često u izveštajima sa događaja koji se tiču projekata EU ne pominju ko finansira ili delimično finansira taj projekat niti, recimo, prikažu zastave Evropske unije. Građani na taj način ne budu obavešteni o direktnoj koristi od evropskog novca i projekata.

Građani nisu svesni ni činjenice da korist od evrointegracija ne dolazi samo u vidu novca, već i kroz zaštićeno kulturno nasleđe, čistiji vazduh, čistiju vodu, snažniju vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, lakši pristup zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim uslugama. To pokazuje i poslednje istraživanje, objavljeno 12. juna, ove godine, prema kome se i dalje beleži blagi pad podrške EU, navodi se u analizi Demostat-a.

Međutim, ono što bi građane trebalo posebno da interesuje je da li je sav taj novac, koji se meri milijardama evra, namenski potrošen i da li je u svim tim poslovima (posebno infrastrukturnim) bilo korupcije?

Odgovor na ovo pitanje bi uskoro mogli da dobijemo od Evropskog  javnog tužilaštva (EPPO) koje je potvrdilo da je pokrenulo istragu o potencijalnim zloupotrebama EU fondova u vezi sa rekonstrukcijom pruge i železničke stanice u Novom Sadu. EPPO je nezavisna kancelarija za istrage i gonjenje „krivičnih dela uperenih protiv budžeta EU". Predmet istrage su zajmovi koje je za tu namenu dodelila Evropska investiciona banka, a pokrenuta je na osnovu pritužbe privatnog lica, rekla je Laura Koveši, evropska javna tužiteljka.

„Da budem vrlo jasna, mi ne istražujemo samu nesreću u Novom Sadu, ne istražujemo kako su ti ljudi poginuli. To nije naša nadležnost. Naša nadležnost je da vidimo da li je u ukupnoj sumi novca koja je dodeljena kroz evropski projekat, bilo malverzacija sa novcem EU, korupcije ili pranja novca u odnosu na novac EU", dodala je Koveši.

 

U nastavku: Poglavlje 23 – Pravosuđe, antikorupcija i osnovna prava

Izvor: Demostat/ BBC News/Cemaforum