Rečnik korupcije: Nezakonito bogaćenje (5)

Kada korupcija postane osnov života jednog društva, odnosno kada korumpirani pojedinci (obično nosioci vlasti) neprihvatljivo, nemoralno ponašanje ugrade u politički, ekonomski i vrednosni sistem zemlje, pa to postane uobičajen, prihvatljiv način ponašanja govorimo o sistemskoj korupciji. Nažalost, ne govorimo samo, živimo je danas u Srbiji. Rečnik korupcije je serijal tekstova o najvažnijim pojmovima vezanim za ovu negativnu društvenu pojavu.

Nezakonito (nelegalno) bogaćenje je sticanje bogatstva na nezakonit način nasuprot zakonima i propisima.

„Nezakonito bogaćenje“ - relativno novi instrument, koji krivičnim delom čini samu činjenicu „značajnog povećanja imovine državnog službenika koje on ili ona ne može razumno objasniti vezano za njegov ili njen zakoniti izvor prihoda“.

Nelegalno bogatstvo se može steći raznim načinima: monopolskim pozicijama, kriminalnim radnjama, ratnim prfiterstvom, neplaćenjem poreza..., ali je, po pravilu uvek u sprezi sa političkom elitom.

Najefikasniji način da se spreči nelegalno bogaćenje je kroz apsolutnu primenu: Zakona o poreklu imovine koji je donet 2020. godine i dopunjen 2021. i Zakona o oduzmanju imovine proistekle iz krivičnog dela koji je usvojen 2013. a dopunjen 2016. i 2019. godine.

Suština Zakona o poreklu imovine je da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostane bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.

Kako to treba da izgleda u praksi: Ukoliko kod konkretnog lica postoji disbalans u načinu života i njegovih prihoda, Poreska uprava će takvo lice pozvati na razgovor i tražiti da joj se dostave pisani dokazi o poreklu imovine. Imovina za koju se ustanovi da nema dokaza o poreklu, oporezivaće se sa 75 odsto, a ukoliko se ustanovi da je imovina stečena krivičnim delom biće oduzeta potpuno.

Kontrolu imovine građana, prema ovom Zakonu, vodi posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, doneće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.

Takođe, postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.

Zakon je precizirao da se prilikom kontrole uzima u obzir celokupna imovina fizičkog lica koje se kontroliše, a naročito nepokretne stvari, kako što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo. Na proveri su i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, čamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava.

U Srbiji je krajem marta 2024. godine uručeno prvo rešenje za plaćanje posebnog poreza. Država će od jednog sugrađanina uzeti veći deo od imovine za koju nema dokazano poreklo. Time što nije plaćao porez stekao je imetak od nešto više od 170 miliona dinara, što je nepunih 1,5 miliona evra. Sada budžetu duguje oko 127,5 miliona dinara, nešto više od milion evra.

Zakon o poreklu imovine i posebnom porezu napunio je pet ipo godina (već posle godinu dana je izmenjen). Čekao se dugo i ne zna se ko je od njega više očekivao: građani, koji su se nadali obračunu sa korupcijom i nelegalnim bogaćenjem, ili država kojoj uvek dobro dođe dodatni poreski prihod. Očekivanja nikome još nisu ispunjena.

Izvor: Cemaforum.rs