Borba protiv korupcije i evrointegracije (7)

Delotvorna borba protiv korupcije se smatra jednim od uslova za pridruživanje EU, a posmatraju se u okviru Pregovaračkog poglavlja 23. Ovaj serijal tekstova ima za cilj da otvara kanale građanskim inicijativama, posebno mladima, da se masovnije i efektnije suprotstave korupciji. Poseban fokus stavljen je na značaj evrointegracija u borbi protiv korupcije i uspostavljanje lokalnih antikoruptivnih mehanizama.

Delotvorna borba protiv korupcije se smatra jednim od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji. Stvari od značaja za borbu protiv korupcije posmatraju se u okviru Pregovaračkog poglavlja 23. Pored borbe protiv korupcije, ovo Pregovaračko poglavlje obuhvata oblast pravosuđa i osnovnih (ljudskih) prava.

Politike EU u oblasti pravosuđa i osnovnih prava imaju za cilj očuvanje i dalji razvoj Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde. Načela vladavine prava i prava na pravično suđenje, koja su garantovana članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP) i članom 47. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije, navode da je neophodno da pravosuđe bude nezavisno i nepristrasno. To zahteva čvrstu posvećenost otklanjanju spoljnih uticaja na pravosuđe i izdvajanje odgovarajućih finansijskih sredstava i obuku. Neophodno je da postoje zakonske garancije za pravično suđenje. Slično tome, države članice moraju na delotvoran način da se bore protiv korupcije jer ona predstavlja pretnju stabilnosti demokratskim institucijama i vladavini prava.

Član 83. stav 1. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije uspostavlja nadležnost Unije da utvrdi minimalna pravila koja se odnose na definisanje krivičnih dela i sankcija u oblasti korupcije.

Konvencija iz 1995. godine o zaštiti finansijskih interesa Evropskih zajednica i Konvencija iz 1997. godine koje proizilaze iz Ugovora o Evropskoj uniji o borbi protiv korupcije, koja uključuje zvaničnike Evropskih zajednica ili zvaničnike država članica Evropske unije, podrazumevaju da su za borbu protiv korupcije neophodne “delotvorne, proporcionalne i odvraćajuće” kazne u krivičnom zakonodavstvu. Potrebni su snažan pravni okvir i pouzdane institucije koji podržavaju koherentnu politiku prevencije i odvraćanja od korupcije.

Prema članu 6. Ugovora o Evropskoj uniji i prema sudskoj praksi Suda pravde Evropske unije, Unija poštuje osnovna prava, kako su ona garantovana Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije, jer ona proizilaze iz ustavnih tradicija koje su zajedničke svim državama članicama, kao opšta načela prava EU. Prema tome, ona su obavezujuća za institucije Unije u vršenju njihovih ovlašćenja kao i za države članice kada sprovode pravo EU (član 51. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije).

Za razliku od nekih drugih oblasti, gde je EU vremenom razvila detaljne sopstvene standarde, kada je reč o borbi protiv korupcije pravne tekovine EU uglavnom čine dokumenti koji potiču od drugih međunarodnih organizacija. Tako se, kao osnovni dokumenti pominju Konvencija UN protiv korupcije, otvorena za potpisivanje 2003, Krivičnopravna konvencija protiv korupcije i Građanskopravna konvencija protiv korupcije, koje je Savet Evrope doneo 1999, Konvencija OECD protiv podmićivanja stanih javnih službenika u međunarodnim poslovnim transakcijama iz 1997, preporuke Saveta Evrope o kodeksima ponašanja javnih službenika, Konvencija UN o borbi protiv prekograničnog organizovanog kriminala iz 2000. i druge. Među dokumentima koje su doneli organi EU, vredi pomenuti odluku Komisije od 6. juna 2011, o uspostavljanju EU mehanizma za periodično izveštavanje o korupciji.

Kada se ovo ima u vidu, jasno je da Republika Srbija u usaglašavanju svojih propisa sa pravnim tekovinama EU ne počinje od nule. Naime, ključne međunarodne konvencije iz ove oblasti je Srbija (odnosno nekadašnja SR Jugoslavija) potpisala i ratifikovala još tokom prve decenije ovog veka, tako da te obaveze ni u kom slučaju ne predstavljaju novinu za naše zakonodavce i organe koji standarde treba da ostvare u praksi. Pored toga, ključne pretpostavke sistema za borbu protiv korupcije, u njenom užem značenju, u pravnom sistemu Srbije postoje decenijama unazad, pre nego što su bilo kakve konvencije na tu temu zaključene na međunarodnom nivou.

Naime, podmićivanje javnih službenika i razne druge vrste zloupotrebe službenog položaja su zabranjeni i kažnjivi na osnovu pravila krivičnog prava. Nakon ratifikacije međunarodnih konvencija iz te oblasti, bilo je potrebno izvršiti neke dopune u pogledu obuhvata situacija koje se gone na osnovu Krivičnog zakonika (npr. u pogledu stranih javnih službenika i službenika međunarodnih organizacija). Do promena je došlo i u obrnutom smeru, kroz razdvajanje krivičnopravnog tretmana zloupotreba do kojih dolazi u javnom sektoru od onih koje su u vezi sa poslovanjem privrednih subjekata (iz doba socijalizma je u krivičnom pravu postojalo jedinstveno krivično delo „zloupotreba službenog položaja“, za koje su gonjena i odgovorna lica u privrednim subjektima).

Ne samo da odredbe međunarodnih konvencija za Srbiju nisu nove, već nije ni praćenje njihovog ostvarivanja. Naime, u okviru Saveta Evrope već dugo funkcioniše Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), koja u svom fokusu ima upravo praćenje primene antikorupcijskih konvencija koje je doneo Savet Evrope. Zakoni Srbije i praksa njihove primene su do sada već četiri puta bili predmet evaluacije.

(delovi teksta preuzeti sa chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Nemanja-Nenadic-Evropske-sveske-5-2017.pdf)

 Izvor: Cemaforum