Preporuke GRECCO – da li se sprovode i zašto ne? (17)

Vlada Srbije, ni u drugom postavljenom roku, nije ispunila preporuke za sprečavanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji, koje je dobila od GRECO 2022. – pokazuje analiza koju je objavila Transparentnost Srbija.

Prema nalazima GRECO iz juna 2024. Srbija je na zadovoljavajući način primenila samo jednu (preporuka 22 - da se što pre ustanovi telo odgovorno za evidentiranje i vrednovanje poklona i da vrednost povremenih poklona koje mogu da zadrže policijski službenici bude znatno smanjena) od dvadeset četiri preporuke sadržane u Izveštaju o petom krugu evaluacije. Od preostale dvadeset tri preporuke, prema oceni GRECO, deset je delimično ispunjeno, dok trinaest nije uopšte.

Grupa država protiv korupcije (GRECO) je telo za praćenje borbe protiv korupcije pri Savetu Evrope, sa sedištem u Strazburu (Francuska). Osnovano je 1999. godine kao prošireni delimični sporazum od strane 17 država članica Saveta Europe. GRECO, telo koje je takođe otvoreno za države izvan Evrope, trenutno broji 50 članova. Od avgusta 2010. godine, sve članice Saveta Evrope su članice GRECO-a. Mehanizam evaluacije koji sprovodi GRECO pomaže da se identifikuju nedostaci u nacionalnim antikorupcijskim politikama, predviđajući neophodne zakonodavne, institucionalne i praktične reforme. GRECO sistem monitoringa sastoji se od dve faze: evaluacione procedure, koja rezultira Izveštajem sa preporukama za dalje sprovođenje i ocenjivanja, koje podrazumeva ocenu preduzetih mera za sprovođenje datih preporuka.

Po ocenama Transparentnosti Srbija, preporuke koje bi mogle da imaju najveći efekat na organe izvršne vlasti, a nisu do sada ispunjene, odnose se na sledeće: uređivanje sukoba interesa kod savetnika predsednika, premijera i ministara i jačanje sistema za kontrolu izveštaja o imovini i prihodima funkcionera izvršne vlasti; regulisanje neformalnog lobiranja; omogućavanje građanima da ulože žalbu Povereniku kada Vlada Srbije ili predsednik Republike odbiju ili ignorišu zahtev za pristup informacijama; obavezu sprovođenja javnih rasprava o svim zakonima; ograničavanje imuniteta članova vlade kod koruptivnih krivičnih dela, jačanje vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

Od velikog je značaja i preporuka za proširenje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal za eventualnu korupciju svih visokih funkcionera, među kojima je i predsednik Republike. Naime, Srbija je donela zakon koji uređuje gonjenje slučajeva korupcije na visokom nivou, za šta je propisala nadležnost ovog posebnog tužilaštva, a na spisak najviših funkcionera protiv kojih bi istragu vodilo to tužilaštvo uvršteni su npr. pomoćnici ministara, ali ne i predsednik Republike i narodni poslanici.

Istovremeno, najznačajnije preporuke za rad policije, koje nisu ispunjene su: da se što je moguće pre usvoji i javnosti predstavi strateški dokument o sprečavanju korupcije u policiji sa utvrđenim oblastima rizika i jasno postavljenim ciljevima; da se Kodeks policijske etike ažurira i dopuni smernicama za postupanje.

Tu su i preporuke da se preduzmu mere za sprečavanje političkog raspoređivanja policijskih službenika na najvišim funkcijama, kao i da postupci koji vode ka postavljanju direktora policije, kao i druge više rukovodeće funkcije, obuhvataju otvoreniji i transparentniji konkurs; da se bezbednosne provere koje se tiču integriteta policijskih službenika vrše u redovnim intervalima tokom čitave karijere.

Analiza koruptivnih rizika u propisima

Ministarstva uglavnom ne poštuju zakonsku obavezu analize rizika od korupcije u propisima, a Agencija za sprečavanje korupcije i Skupština nedovoljno čine da se to stanje popravi. Prema nalazima TS, među zakonima koji su usvojeni u 2025, ministarstva su imala obavezu da zatraže od Agencije mišljenje od korupcije u najmanje 28 slučajeva. Međutim, to su učinili za svega četiri zakona.

Obaveza da se traži takvo mišljenje postoji za sledeće oblasti: zdravstvo, obrazovanje, porezi, carina, lokalna samouprava, upravljanje javnim sektorom, građevinarstvo i prostorno planiranje, javne nabavke, privatizacija, javna preduzeća i druga pravna lica u državnom vlasništvu, policija, finansiranje političkih stranaka i represija.

Pored direktnog kršenja zakonske obaveze, analiza rizika je u nekim slučajevima izbegnuta i na drugi način – tako što su sporne zakone predložili direktno narodni poslanici – kao što je bio slučaj sa „posebnim zakonom“ za Generalštab.

Postavljenje službenika na položaje

Vlada Srbije je nastavila da krši obavezu iz Zakona o državnim službenicima, koja postoji već dve decenije – da na položaje u državnoj upravi (npr. pomoćnici ministara, sekretari ministarstava, direktori posebnih organizacija) postavlja kandidate nakon sprovedenog konkursa. Ne samo da umesto profesionalne uprave i dalje imamo „v.d. stanje“, već su mnoga rešenja o postavljenju tih vršilaca dužnosti nezakonita.

Pojedine izjave i postupanje predstavnika vlasti otvorile su širom prostor da Srbija unazadi svoj sistem za borbu protiv korupcije u ove dve bitne oblasti, umesto da ga unapređuje. To se naročito odnosi na situaciju sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, koji bi, prema preporukama GRECO, trebalo da dobije dodatna ovlašćenja. S druge strane, upravo iz Ministarstva pravde, nadležnog da pripremi izmene zakona koje bi to omogućile, osporava se potreba za postojanjem TOK.

Izvor: Transparentnost Srbija/ Cemaforum.rs