Korupcija i (dez)informisanje građana (3)

Društvena klima, socijalni jaz, usporene reforme u oblasti vladavine prava čini da se građani osećaju nemoćnim u borbi protiv korupcije. Stoga ovaj serijal tekstova ima za cilj da otvara kanale građanskim inicijativama, posebno mladima, da se masovnije i efektnije suprotstave korupciji i da na jasan način izraze stav da je zloupotreba javnih resursa praksa koju građani neće tolerisati.

Suočen sa korupcijom, građanin pred sobom ima predstavnika vlasti - državnog činovnika, policajca, sudiju ili koga drugog. I proklinje njihovu pohlepu i svoju lošu sreću, ali obično ne razmišlja kakva je korupcija u pitanju: da li to oni samo dopunjuju svoju zaradu uzimajući mito, igrajući ovu staru igru samo za sebe, ili se radi o nečem većem, uz učešće viših ešalona dršavne uprave i politike?

Prema istraživanju koje je Centar za monitoring – Cema sproveo 2023. godne, građani su kao ‘’najkoruptivnije poslove’’ u organima lokalne samouprave u gradu Čačku prepoznali zapošljavanje i javne nabavke. Na pitanje istraživača u kojoj meri su obavešteni o donošenju važnih odluka od strane lokalnih organa vlasti i na koji način dolaze do informacija, ni jedan, od 220 ispitanika, nije odgovorio da je u potpunosti obavešten. Oko 50% ispitanih je naglasilo da teško dolazi do potrebnih informacija i to tako što pita ‘’nekoga’’ u lokalnoj samoupravi. Najveći procenat učesnika/ca istraživanja do željenih informacija dolazi preko prijatelja/rođaka/poslovnih partnera, a na drugom mestu je putem medija i web stranice grada Čačka. Samo jedna osoba je navela da do potrebnih informacija dolazi uz pomoć zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

U pogledu dostupnosti informacija, u Srbiji postoje i pozitivni i negativni trendovi. Pozitivni uključuju nove zakonske obaveze koje su propisane u zakonima, kao što je obaveza davanja dokumenata u mašinski čitljivom obliku, koja je propisana Zakonom o elektronskoj upravi, obavzea organizovanja javnih rasprava u pripremi budžeta ili obaveza objavljivanja dokumenata o pojedinim postupcima, poput javnih nabavki ili konkursa za medije i civilno društvo. S druge strane, kao što je konstatovala i Evropska komisija u najnovijem izveštaju, nema napretka u oblasti slobode informisanja. Izveštaj nije bio dovoljno kritičan u pogledu problema u oblasti pristupa informacijama, jer nije istaknut najvažniji problem – to što Vlada ne obezbeđuje izvršenje konačnih rešenja Poverenika za informacije.

U Medijskoj strategiji pitanje pristupa informacijama se tretira kao problem, i predviđa se uvođenje mera za odgovornost funkcionera organa vlasti i mere za izvršenje rešenja. Važan doprinos poboljšanju situacije može imati i primena Lokalnog antikorupcijskog plana, u vezi sa sprovođenjem konkursa, javnih rasprava i objavljivanjem dokumenata. Međutim, ta primena u velikoj meri zavisi od uspostavljanja nezavisnog mehanizma – tela za praćenje primene LAP, u čijem sastavu neće biti predstavnici lokalne samouprave, što u velikom broju gradova i opština, među kojima je i grad Čačak, nije učinjeno.

U zemljama zrele demokratije dominira ,,sitna” administrativna korupcija, gde pojedini državni zvaničnici sami rade za svoj račun, ili gde, eventualno, manje grupe rade zajednički, krijući se od zakona, kolega i istražnih organa. Tip korupcije je isti, bez obzira da li se korupcijom bavi najniži državni činovnik ili ministar. Bitno je da se radi o situaciji gde se pojedinci stavljaju izvan zakona, u sopstvenom interesu, i da država nije naklonjena toj njihovoj delatnosti. To je uobičajena, tzv. decentralizovana korupcija. Međutim, u mnogim zemljama u tranziciji i u razvoju korupcija se igra na znatno višem nivou. Moćni pojedinci i grupe pokušavaju da osvoje državu, tj. da je stave pod svoju kontrolu i iskoriste za sopstveno bogaćenje. Nekada u tome uspeju delimično, a nekada u celini.

Danilo Milić iz Međunarodnog centra Olaf Palme situaciju oko korupcije u Srbiji vidi ovako :

Građani Srbije nisu glupi i jako su svesni da se novci koji pripadaju njima troše na način koji nikako ne može da se definiše kao racionalan, zakonit i efektivan. Nažalost, izgubili su poverenje u državu, ako su ga ikad i imali, i to poverenje se jako teško vraća. Mnogo se često čuje na ulici „Nema veze svi oni kradu al’ neka ostane nešto malo i nama“. Ona čuvena izjava Velje Ilića o krađi i kraduckanju na kraju se ispostavila pametnija nego što jeste, jer na kraju smo došli dotle da sada kraduckanje nije dovoljno i da nestaje, kažu konzervativne procene, od 20 do 25% budžeta koji se koriste samo u javnim nabavkama. Građani još uvek imaju problem, čini mi se, a opet značajan u praksi, da shvate da su oni vlasnici države, da država pripada njima, a da su sa druge strane službenici, a ne vlasti. Mi i dalje imamo strah od vlasti i dalje nas taj kukavičluk drži tu gde jesmo i ne bunimo se dovoljno za naša prava. Javno mnenje čak i u Srbiji može da promeni stvari, kažem čak i u Srbiji zato što ga nema,a ne zato što je bespomoćno, a baš zato što građani misle da su bespomoćni i što imaju utisak da ništa ne može da se promeni, novac i troši baš ovako kako se troši, naravno uz to ide i problem sa pravosuđem koje vrlo često dozvoljava da slučajevi zastare i zagube se. Imamo i primere nekoliko predhodni Vlada koje dolaze na vlast pričajući kako su oni predhodni bili lopovi, korupmpirani i koji su sve uzeli narodu, i onda sutradan kada dođu u priliku da iznesu te dokaze pred pravosuđe...ne desi se ništa. Mnogo je priče, malo je dela, a građani uz pomoć medija i civilnog sektora mogu da promene stvari i mogu da izvrše pritisak na donosioce odluka na početku na lokalnom nivou, a samim tim kasnije i na centralnom, ali moraju da vrate tu veru u sebe i u svoju moć. Nažalost, očigledno je potrebno dosta vremena da se izgradi demokratija i nije dovljno da se samo jednom nešto uradi, kao što se uradilo 5. oktobra, već je potrebno da svako od nas konstatno, koliko za to ima vremena i snage da doprinos izgradnji demokratskih vrednosti i sistema, za neka buduća pokolenja.

Borba protiv ove pošati je teška i dugotrajna. Za početak prioritet bi svakako trebalo da bude veća angažovanost civilnog sektora, pritisak medija i građanski aktivizam usmeren ka stvaranju institucionalnih mehanizama za borbu protiv korupcije koji će, u izvesnoj meri, obezbediti bolju dostupnost važnih gradskihnodluka građanima. Centar za monitoring i aktivizam - CEMA je prepoznao svoju ulogu i u tom smislu pokrenuo inicijativu za uspostavljanje lokalnih antikoruptivnih mehanizama u gradu Čačku.

 

U nastavku: Značaj evrointegracija za građane Srbije 

Izvor: Cemaforum.rs

Foto: Pixabay