SOCIJALNA PRAVDA NA MARGINAMA (1)

"Solidarna pravda nije socijalna pomoć, već ekonomski dizajn koji prepoznaje ljudski potencijal tamo gde tradicionalno tržište vidi samo trošak. Kada zaposlite ženu sa sela ili osobu sa invaliditetom, vi ne rešavate samo pitanje jedne plate, već menjate arhitekturu moći u celoj porodici." (žena sa invaliditetom, Čačak).

Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje prednost dobrobiti ljudi u odnosu na rast profita, odnosno posmatra profit u funkciji razvoja ljudi, a ne obrnuto. Značaj drugačije, solidarne i socijalne ekonomije istaknut je još više tokom KOVID-19 pandemije. Kriza izazvana pandemijom pogodila je različite grupe ljudi na tržištu rada, posebno one u neformalnoj privredi, kao i marginalizovane i osetljive grupe. Srbija je jedina država u regionu koja nije preduzela posebne mere podrške za najsiromašnije tokom KOVID-19 krize u 2020.

U Srbiji je socijalna pravda ozbiljno narušen princip. Dok sa režimskih frekvencija svakodnevno slušamo priče o blagostanju, u realnosti se sudaramo sa sasvim drugačijim slikama. Takođe, aktuelna situacija u svetu ne donosi mnogo nade za ekonomsku stabilnost građana. Zato je veoma važno da se promovišu novi biznis modeli koji bi, pre svega, doprineli ekonomskom osnaživanju teško zapošljivih kategorija.

Rezultati ankete o standardu stanovništva Srbije otkrili su da je stopa siromaštva najviša u jugoistočnoj Srbiji – 16,6%, a potom u zapadnoj regiji, kojoj pripada i grad Čačak, gde živi 13,5% siromašnih stanovnika. Prema podacima čačanskog Centra za socijalni rad, svaki osmi građanin je korisnik njihovih usluga što čini oko 16 hiljada građana, uglavnom iz ranjivih grupa. Ovi ljudi su, veoma često, zloupotrebljeni od strane režima u izbornim kampanjama kroz jednokratna novčana ili robna davanja u zamenu za njihov glas.

„Helikopter novac” označava strategiju u kojoj vlasti vrše direktne, neselektivne isplate novčane pomoći građanima (ili specifičnim socijalnim kategorijama) neposredno pre glasanja, sa primarnim ciljem kupovine političke podrške i stvaranja prividnog osećaja rasta životnog standarda. Izraz je originalno skovao ekonomista Milton Fridman 1969. godine kao teorijski koncept monetarne politike gde centralna banka „baca novac iz helikoptera” da bi stimulisala potrošnju i pobedila deflaciju. Međutim, u političkoj praksi i izbornim kampanjama, ovaj termin je dobio potpuno novo, populističko značenje.

Iako organizacije civilnog društva kontinuirano rade na prepoznavanju problema i potreba ranjivih grupa, te informacije teško dopiru do adresa koje bi mogle učestvovati u njihovom rešavanju. Imajući u vidu činjenicu da je grad Čačak već decenijama lider u razvoju preduzetništva, te ogromno iskustvo privrednih udruženja, Regionalne privredne komore, koja često ima ulogu savetnika u  osnivanju i razvoju privrednih subjekata, apsurdno je da je ovakav potencijal potpuno neiskorišćen kada je u pitanju stvaranje uslova za razvoj solidarnog preduzetništva.

Prema podacima koji prate raspodelu dohodaka u Srbiji, Gini (džini) indeks se godinama kreće iznad 32-33%, što Srbiju svrstava među zemlje sa višim nivoom ekonomske nejednakosti u Evropi.

Posebno su pogođene žene iz ruralnih sredina, osobe sa invaliditetom (OSI) i romska populacija. Stopa nezaposlenosti mladih žena i dalje premašuje stopu kod muških vršnjaka, dok u ruralnim sredinama više od 60% žena formalno poseduje nultu imovinu, što im blokira pristup kreditima.

Zakon o socijalnom preduzetništvu (usvojen 2022. godine) pruža institucionalni okvir, ali lokalne samouprave još uvek sporo implementiraju budžetske olakšice za ova preduzeća.  U Lokalnom akcionom planu zapošljavanja grada Čačka, na primer, ni u jednoj tački se ne planira podrška u razvoju solidarnih biznis modela, a prilikom usvajanja ovog dokumenta ni jedan odbornik u Skupštini grada nije podneo amandman na ovu temu. Takođe, Lokalni savet za zapošljavanje čak ni nakon usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu, do ovog trenutka, nije predložio bilo kakvu izmenu u aktuelnom dokumentu.

Šta govori evropska praksa? Socijalna preduzeća, koja su deo solidarne ekonomije, dinamičan su element evropskog ekonomskog pejzaža. Onа kreiraju radna mesta, inovacije u pružanju socijalne zaštite, pružaju mogućnosti za učešće u ekonomskom životu i pomoći demografskim, zelenim i digitalnim tranzicijama, ne ostavljajući nikoga iza sebe. Podaci Evropskog pokreta pokazuju da u Srbiji ima oko 500 socijalnih preduzeća, koja učestvuju u bruto domaćem proizvodu sa 0,2 odsto a u zaposlenosti 0,6 odsto. U EU je evidentirano 2,8 miliona preduzeća u sektoru socijalne i solidarne ekonomije, čineći 10% udela u poslovnom sektoru evropske privrede.

Na marginama naših lokalnih samouprava ne nedostaje radna etika, nedostaju prilike i početni kapital. Solidarna ekonomija vraća dostojanstvo na radno mesto jer radnik ovde nije potrošni resurs, već suvlasnik društvene promene. Neki ljudi pokreću sopstveni posao kako bi poboljšali kvalitet svog života. Drugi žele da rade za sebe, a neki vide priliku na tržištu kojoj se ne mogu odupreti. Postoje, međutim, i oni ljudi koji imaju želju da posao koriste kao sredstvo za stvaranje pozitivnih promena u društvu i to podstiče njihov preduzetnički duh. To je proces kojim se koriste efikasna, inovativna i održiva rešenja kako bi se ispunili socijalni i ekološki izazovi.

Specifična misija socijalnih preduzeća je da svojim proizvodnim aktivnostima ili pak organizovanjem pružanja usluga doprinesu blagostanju svojih članova, ali i čitave zajednice. Uspeh socijalnog preduzetništva ne meri se novcem, već brojem ljudi kojima je pružena šansa da se osećaju potpuno ravnopravno, ostvareno i pre svega, dostojanstveno.

Izvor: Cemaforum

 

Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Srbija i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.