Prva radionica: Izveštavanje o OSI u medijima

Centar za monitoring i aktivizam - CEMA je održao prvu radionicu ''Izveštavanje o osobama sa invaliditetom u lokalnim medijima'', u okviru istoimenog projekta, koji je podržo grad Čačak. Cilj ovog projekta je unapređenje profesionalnih i etičkih standarda lokalnih medija u izveštavanju o temama u kojima se govori o ovoj najranjivijoj društvenoj grupi.

Radionica je održana u prostorijama Međopštinskog saveza slepih i slabovidih osoba i aktivno učešće u njenom radu uzeli su članovi ove organizacije. Istaknuto je da je za osobe sa invaliditetom ovo veoma važna tema jer je nedovoljna vidiljivost u medijima jedan od problema sa kojim se suočavaju.

 

 - Istinski demokratski mediji informišu i ohrabruju sve članove društva i podstiču demokratske vrednosti. Zasnovani su na toleranciji i trebalo bi da unapređuju ljudska prava kao i poštovanje različitosti. Sada je trenutak za stručnjake u oblasti medija da postanu odgovorniji u svom izveštavanju. Takođe je i odgovornost društva da zahteva demokratskije medije, a članovi civilnog društva imaju dužnost da svoju poruku pošalju tako da se njihov glas jasno čuje, rekla je Marija Nedeljković Pravdić, izvršna direktorka Centra za monitoring i aktivizam - CEMA, i jedna od edukatorki na ovoj radionici.

 

 

 

Medijsko izvrtanje slike invalidnosti značajno doprinosi diskriminatorskim praksama i negativnim stavovima prema osobama sa invaliditetom. Jezik koji se koristi u medijima ima ključnu ulogu u oblikovanju društvenih stavova o osobama sa invaliditetom. Terminologija korišćena za oslikavanje osoba sa invaliditetom je ključna, ne samo za oblikovanje društvenih stavova već i za stvaranje i pojačavanje stereotipova.

 

 

 

-I dalje postoji veliki broj uvredljivih izraza koje novinari upotrebljavaju, uprkos rastućoj upotrebi izraza „osobe sa invaliditetom“, koji ima i široku podršku i upotrebu u pokretu osoba sa invaliditetom. Naročito uvredljivi izrazi kao što su „hendikepiran“, „bogalj“, „retardiran“ i „spastičar“ kao i drugo uznemirujuće označavanje ipak uspeva da se pojavi u štampi. Takođe je u širokoj upotrebi izrazi ‘mentalna retardacija’ i ‘osobe koje su mentalno nedovoljno razvijene’. Takođe, postoji i tendencija da se osobe nazivaju ‘invalidi’, ‘slepi’, ‘gluvi’ i da se koristi terminologija koja se odnosi na oštećenja kao ‘paraplegičari’ i ‘mišićni distrofičari’. Nažalost, uvredljiv i pežorativan jezik čini se da je norma jer se često sreće u člancima koji se odnose na invalidnost. Tako uobičajena upotreba uvredljive terminologije mogla bi da bude pokazatelj da ni novinari ni javnost uopšte nisu svesni da takav jezik vređa, naglasila je Svetlana Kojanović, dugogodišnja novinarka i urednica više medija.

 

 

Zaključak sa današnje radioniice je da novinari moraju više raditi na ličnoj edukaciji kada je u pitanju izveštavanje o ovoj osetljivoj temi, ali i da osobe sa invaliditetom moraju biti aktivnije u kontaktu sa medijima, nametati im teme koje su za njih značajne i redovno izveštavati o svim akcijama koje sprovode njihove organizacije.

 

 

 

 

 

Ovaj projekat je realizovan uz podršku grada Čačka. Izneti stavovi i mišljenja nužno ne izražavaju stavove donatora.