Druga radionica o izveštavanju o osobama sa invaliditetom

U Centru za monitoring i aktivizam – CEMA u Čačku održana je druga radionica na temu ''Izveštavanje o osobama sa invaliditetom u lokalnim medijima'' u okviru istoimenog projekta koji je podržao grad Čačak.

Cilj projekta je unapređenje profesionalnih i etičkih standarda lokalnih medija u izveštavanju o osobama sa invaliditetom.

Ključne teme na ovoj radionici bile su:

-  Saradnja nadležnih organa i institucija sa medijima u oblasti zaštite prava OSI;

 - Kako napraviti priču koja će zainteresovati publiku a pritom “ne skliznuti” u senzacionalizam?

 -  Kako zauzeti stav u priči koja se bavi OSI?

-  Psihološke posledice zloupotrebe marginalizovanih grupa u medijima;

Kada govorimo o osobama sa invaliditetom, mediji ih najčešće dodatno marginalizuju, i to na dva načina:

Prvo, nevidljivi su. Ako osmotrimo jedan TV dnevnik ili prestižni politički TV magazin ili etabliranu dnevnu novinu, mogli bismo zaključiti da u ovoj zemlji žive samo zdravi, kravatirani, glasni muškarci četrdesetih ili pedesetih godina, u crnim limuzinama, koji su više nego dobro situirani. Iz toga možemo zaključiti da su medijski i ne samo medijski (jer mediji su ogledalo društva, odnosno ogledalo rasporeda moći u jednom društvu) marginalizovani: žene, stari ljudi, deca i mladi, osobe sa invaliditetom, nezaposleni, ratni veterani, siromašni, Romi, beskućnici, izbeglice, manjinske zajednice, seksualne manjine, žrtve krivičnih dela, bolesni... i tako dalje. Dakle, gotovo svi smo mi, osim političkih elita i elita kapitala, u manjoj ili većoj meri marginalizovani. Iz ove činjenice proizilazi da problem osoba sa invaliditetom nije problem manjine, nego većine članova ovog društva.

Drugi vid marginalizacije je još opasniji sa stanovišta društvene osetljivosti i solidarnosti prema osobama sa invaliditetom – to je stereotipno i senzacionalističko prikazivanje osoba sa invaliditetom u medijima. Naime, ako ih ne ignorišu, mediji pripadnike tih grupa prikazuju kao isključene iz društva, zatvorene u unapred zadate uloge. Tako, na primer,  o njima se veoma često izveštava tako da treba pustiti koju suzu, a ne zapitati se primera radi:

- zašto se osobama sa invaliditetom ne obezbedi odgovarajući posao, pristup javnim objektima, adekvatno školovanje, itd.

Zašto mediji na ovakav način pišu o OSI? Ima više razloga za to:

1.Nemar

Prvo, zato što je tako lakše. Recimo, lakše je napraviti patetičnu priču o jadnom invalidu ili izbeglici, nego čitati zakone i konvencije, prozivati nadležne, potruditi se da saznamo kako je problem neke marginaizovane grupe rešen u drugim zemljama, ući u srž problema.

2.Tabloidizacija

Drugo, zato što je tako, senzacionalističkim i površnim tekstom ili TV pričom, lako privući publiku i prodati novinu ili obezbediti gledanost.

3.Neznanje i nedostatak empatije i hrabrosti

Treće, zato što novinari nisu dovoljno obrazovani, senzibilisani, pa na kraju krajeva ni zainteresovani, da problem OSI istraže do kraja, i o tome zauzmu stav.

4.Nespremnost na izazov

Četvrto, zato što je jednostavnije i lagodnije povlađivati uvreženim stereotipima, nego pokušati nešto „pomeriti” u javnom mnjenju i navesti publiku na razmišljanje.

Izlaz iz začaranog kruga isti je kao i iz mnogih drugih začaranih krugova, i podjednako lako se previđa: to je obrazovanje. Jednog dana će, možda, sticanje osnovnih znanja o OSI, neophodnih ogromnoj većini stanovnika naše planete u svakodnevnom životu, ući u standardne programe obrazovanja mladih i odraslih. Dok se to ne dogodi, upravo su mediji ti koji imaju ne samo mogućnost, nego i ogromnu odgovornost, da rade na ovom izuzetno važnom poslu. Ne samo u okviru (obično slabo praćenih) uže obrazovnih programa i sadržaja, nego kroz sistematsko oblikovanje javnog mnjenja o OSI koje se, uglavnom, odvija kroz programe i sadržaje koji dopiru do najšire javnosti - pre svega informativne. Da bi se takav značajan posao mogao obavljati kompetentno, neophodni su pre svega odgovarajuće informisanje i obuka novinara kao što je ova koja je danas upriličena.

 

 

Ovaj projekat je realizovan uz podršku grada Čačka. Izneti stavovi i mišljenja nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.