Nacionalne kontakt tačke programa „Evropa za građane i građanke“ najavile su novi program Evropske unije „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ i objavile peticiju pod nazivom: Oblikovanje naše zajedničke budućnosti: podrška aktivnom građanstvu za izgradnju otpornih društava i jačanje transnacionalne saradnje.

 

Programi poput novog programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ omogućavaju svim građanima, a posebno mladima, da steknu veštine i vrednosti koje su Evropi, a u konačnosti i našoj planeti potrebne za opstanak. Prema članu 2 Ugovora o Evropskoj uniji, Unija se zasniva na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine zakona i poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava osoba koje pripadaju manjinama. Iako diskriminacija i dalje postoji, mnogi građani nemaju dovoljno razvijenu svest o ovim vrednostima i svojim građanskim pravima. Novi program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ baviće se upravo ovim izazovima.

U tom svetlu peticija koju su inicirale kontakt tačke programa „Evropa za građane i građanke“ namenjena je svima koji podržavaju principe aktivnog građanstva i zalažu se za poštovanje osnovnih prava i sloboda svakog čoveka. Peticiju možete podržati na linku https://you.wemove.eu/campaigns/shaping-our-common-future-supporting-active-citizenship-to-build-resilient-societies-and-foster-transnational-cooperation

Tekst peticije

Trenutna kriza zbog pandemije Korona virusa bila je glavni izazov za ljude i vlade širom planete, a odluke koje će doneti i ljudi i vlade u narednih nekoliko nedelja oblikovaće svet u godinama koje slede. Iako smo se svi fokusirali na prevazilaženje neposredne pretnje i ograničavanje štete koju je virus prouzrokovao, sada se takođe moramo pitati u kakvom bismo svetu želeli da živimo kada prođe ova oluja. Šta više, ova kriza nas uči mnogo o tome kako se možemo bolje pripremiti za potencijalne buduće krize ili ih čak u potpunosti sprečiti.
 

Po rečima Iuval Noa Hararija, sada se suočavamo sa dva posebno važna izbora: „Prvi je između totalitarnog nadzora i osnaživanja građana. Drugi je između nacionalističke izolacije i globalne solidarnosti." U nekoliko navrata, trenutna kriza je zaista pokazala potrebu za aktivnijim građanstvom i povećanom regionalnom i globalnom saradnjom. Posebno ranjive grupe do kojih vlade mnogo teže dopiru, kao što su na primer etničke manjine ili beskućnici, mogle su biti uključene u ranijoj fazi i efikasnije informisane o hitnim merama koje su preduzete. Dalje, da rasprava o novonastaloj bolesti nije utihnula u nekim delovima sveta, svi smo potencijalno mogli da ograničimo uticaj krize u mnogo većoj meri. Ovi primeri pokazuju da aktivno građanstvo može pomoći da naša društva budu otpornija i da nam osnovna prava i slobode, poput slobode izražavanja, omogućavaju ne samo da dostojanstveno živimo, već i da naša društva učinimo sigurnijim.

Kriza povodom Korona virusa je prilika za preispitivanje naših starih praksi i preduzimanje smelijih mera kako bi se sprečile buduće krize koje mogu biti mnogo razornije od ove trenutne, poput klimatskih promena i pogoršanja nejednakosti. U ovom procesu je od najveće važnosti da se građani uključe u oblikovanje naše zajedničke budućnosti: za promene koje će se sprovesti potrebno je razumevanje, ali i pomoć svakog od nas. Možda će biti potrebno testirati nekoliko mera u saradnji sa dobro informisanim građanima, koji pokazuju sposobnost da zamisle bolju budućnost i sposobne da sagledaju različite alternative i sa otvorenim i sa kritičkim mišljenjem.

U ovom svetlu želimo pozvati sve evropske i nacionalne donosioce odluka da posvete adekvatnu pažnju važnosti evropskih programa participacije koji podržavaju aktivno građanstvo i osnovna prava i slobode tokom tekućih pregovora o budžetu EU.