OSOBE SA INVALIDITETOM I SOLIDARNO PREDUZETNIŠTVO

Centar za monitoring i aktivizam – CEMA sprovodi projekat ''Zagovaranje za legislativu solidarnih biznis modela koji doprinose osnaživanju ranjivih grupa'' čiji je cilj donošenje legislative u oblasti socijalnog/solidarnog preduzetništva čime bi se uspostavio novi biznis model koji doprinosi smanjenju siromaštva ranjivih grupa u lokalnoj zajednici.

''Socijalna inkluzija nije samo planiranje i obezbeđivanje podrške koja je orijentisana na osobu već je i odraz demokratičnosti i razvijenosti društva koje je odgovorno pred građanima/kama. U strategijama razvoja gradova i opština (tamo gde ih uopšte ima), a koje se sastoje od više stotina stranica, samo u nekoliko pasusa smeštene su planirane aktivnosti za ekonomsku podršku ranjivim grupama. Mnoge opštine u zapadnoj Srbiji nemaju čak ni Akcione planove ili su tek u procesu izrade. Zato smatramo da su osobama iz ranjivih grupa potrebne nove strukture podrške u kojima su oni sami aktivni učesnici u političkim, ekonomskim i socijalnim procesima i gde sami odlučuju kako će nastaviti život. A da bi se osobe iz ranjivih grupa zaista uključile u sve društvene tokove, neophodno je, pre svega, da se stvore uslovi za njihovo ekonomsko osnaživanje kroz aktivan rad i doprinos, kako sebi, tako i svojoj porodici i celoj lokalnoj zajednici. Jedna od šansi koju prepoznajemo je osnivanje socijalnih preduzeća. U Evropi je ova vrsta poslovanja poznata kao “social economy“, dok je u Srbiji poznatije kao “socijalno preduzetništvo“. To je poslovanje sa idejom da se putem ulaganja profita nastalog  prodajom proizvoda ili usluga ispuni jasna društvena misija. Naš zadatak je da ovim projektom iniciramo ili podržimo te društvene promene.'' Ovo je u uvodnom izlaganju, na fokus grupi sa osobama sa invaliditetom održanoj 14. februara,2022., izjavila Svetlana Kojanović, direktorka Centra za monitoring i aktivizam – CEMA.

Iako socijalno preduzetništvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno, pre svega zbog dugogodišnjeg nepostojanja pravnog okvira, postoje i  primeri dobre prakse.. U Čačku je preduzeće ''PEHAR'' osnovalo Udruženje paraplegičara Moravičkog okruga i već 10 godina posluje sa pozitivnim bilansom. Dakle, u Srbiji postoje pioniri koji „guraju priču“.

‘’Osim normativnih akata, koja nakon usvajanja Zakona o solidarnom preduzetništvu postoje, mnogo je važan i podsticaj države koja bi mogla da ustupi svoje resurse kao što su: napuštene fabrike, kancelarije, poljoprivredna zemljišta ... ili obezbedi start up podsticaje’’, rekao je Vlade Petković, predsednik Udruženja paraplegičara – Čačak i dodao da su ‘’spremni da svim udruženjima prenesu svoje iskustvo i pruže podršku ukoliko krenu u vode socijalnog preduzetništva’’.

Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje pred-nost dobrobiti ljudi u odnosu na rast profita, odnosno posmatra profit u funkciji razvoja ljudi, a ne obrnuto. Značaj drugačije, solidarne i socijalne ekonomije istaknut je još više tokom KOVID-19 pandemije. Kriza izazvana pandemijom pogodila je različite grupe ljudi na tržištu rada, posebno one u neformalnoj privredi, kao i marginalizovane i osetljive grupe. Srbija je jedina država u regionu koja nije preduzela posebne mere podrške za najsiromašnije tokom KOVID-19 krize u 2020. (a najavljene mere govore da ih neće biti ni u 2021). Time je propuštena šansa da se kroz podršku socijalnim preduzećima podrže najranjivije grupe stanovništva koje su najčešće ili zaposlene u socijalnim preduzećima, i/ili im socijalna preduzeća pružaju (socijalne) usluge. Iako su posledice krize još uvek nesagledive, jasno se prepoznaje i smanjenje političkih sloboda, ljudskih prava i demokratije.

Socijalno preduzetništvo razvojna šansa koju Srbija mora da iskoristi i da omogući, da se nakon usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu, zaista posveti onima koji bi svojim radom trebalo da promene svoj položaj – zaključak je učesnika fokus grupe.

 

Izvor: Cemaforum