Foto: cemaforum.rs/ Luka K.

Zapadnu Srbiju uglavnom čini brdsko – planinski reljef i oblast je izuzetnih prirodnih i kulturno – istorijskih vrednosti. Ova regija poznata je po bogatom arhitektonskom nasleđu, dobrim domaćinima, raznovrsnoj hrani i dobrom piću. Posebno je značajno da je Zapadna Srbija bogata resursima koje je priroda podarila. Neki od tih resursa su u statusu zaštićenih područja.

Reka Zapadna Morava probijanjem kroz masive Ovčara i Kablara usekla je jedinstvenu klisuru koja je 2000. godine zaštićena kao Predeo izuzetnih odlika „Ovčarsko - kablarska klisura“. Sredinom 2021. godine Uredbom je ovaj predeo proširen i sada obuhvata 4.910,8 ha, od čega je u državnoj svojini 28,66%, u privatnoj svojini 57,55%, u javnoj svojini 1,7% i u crkvenoj svojini 12,09%. Na području Predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-kablarska klisuraˮ utvrđuju se režimi zaštite I, II i III stepena a pripadaju teritoriji grada Čačka i opštine Lučani.

Glavnu morfološku osobenost klisure predstavljaju izvanredno izražene okuke rečnog toka Morave, tri takozvana nakalemljena ili uklještena meandra. Specifičnost ovog predela ogleda se i u termalnim izvorima čija temperatura iznosi 38  ̊ C.  Upravo ovi izvori uslovili su da Ovčar Banja, koja se nalazi na nadmorskoj visini od 279 m,  ima izuzetno dugu tradiciju, ali je za banju zvanično priznata tek 2011. godine.

Turistički potencijal Ovčarsko-kablarske klisure, pored prirodnih lepota, predstavlja i veliki broj pravoslavnih manastira. Danas postoji deset manastira i dva sveta mesta pa zbog toga ovaj predeo naziva i ''Srpskom Svetom Gorom''.

Komercijalizacija zaštićenog područja

Za uređenje i razvoj predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-kablarska klisura“ Vlada Srbije formirala je Međuresornu radnu grupu na čijem čelu je državni sekretar u Ministarstvu turizma Miroslav Knežević, objavljeno je u Službenom glasniku. Sredinom marta 2021. godine u Beogradu je održan sastanak ove Radne grupe kojem su prisustvovali predsednica Vlade Ana Brnabić, predstavnici grada Čačka i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ovom prilikom izneti su predlozi projekta u oblasti turizma, životne sredine i infrastrukture, kao i za uređenje ovog dela izuzetnih prirodnih i turističkih odlika. Premijerka Ana Brnabić je tom prilikom istakla da je revitalizacija Ovčarsko-Kablarske klisure ocenjena kao projekat od nacionalne važnosti, čije će se investiranje odvijati paralelno sa završetkom auto-puta Čačak–Požega.

 

Izmenama i dopunama plana generalne regulacije Ovčar Banje previđena je gradnja hotela visoke kategorije, novih motela, apartmana, pansiona, kao i unapređenje ponude kroz gradnju Prirodnjačkog centra i terapeutsko-relaksacionih centara, saobraćajnica i biciklističko-pešačkih staza i staza za kajakaše. Gradnja Prirodnjačkog centra i amfiteatra je započeta sredinom prošle godine, kao i uređenje korita oko reke Zapadne Morave. Najava predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da će u Ovčarsko-kablarskoj klisuri biti napravljeno, kako je rekao, ''neko stakleno čudo, staklena kuća, od nekog pleksiglasa, Bog će ga znati, u koju će svi da dolaze'' - dodatno je uzburkala javnost. Aktivisti i borci za zaštitu prirode postavljaju pitanje da li će se uništiti ovo zaštićeno područje zbog njegove komercijalizacije?

 

 

Odobrena geološka istraživanja

Dodatni problem za Predeo izuzetnih odlika „Ovčarsko - kablarska klisura“ predstavljaju odobrena geološka istraživanja plemenitih materijala. Do ove informacije je istraživački tim Centra za monitoring i aktivizam – CEMA došao po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja jer nadležni o tome ne žele da javno govore. Naime, firma ''Konstantin Resources d.o.o.'' iz Beograda  je dobila odobrenje od Ministarstva rudarstva i energetike dozvolu za istraživanje zlata, srebra, bakra, gvožđa, olova i cinka na području koje zahvata više od polovine zaštićenog predela. Mapa predela, koje je predmet istraživanja, zvanično je objavljena na sajtu ovog Ministarstva. O ovome, za sada, samo govore građanski aktivisti, ekološki pokreti i organizacije civilnog društva. Primera radi, da bi ovu informaciju sakrili od očiju javnosti, nadležni u opštini Gornji Milanovac su danima važna dokumenta i skupštinske odluke krili od očiju javnosti (ova istraživanja zahvataju i veliki deo teritorije gornjomilanovačke opštine).

 

Devastirano jezero Međuvršje

Posebna celina a ujedno i problem je jezero Međuvršje. Više od dvadeset godina se priča o čišćenju jezera da bi tek 2018. godine bio predstavljen ''Projekat Međuvršje'' kojim je planirano sređivanje jezera u više faza.

''Projekat Međuvršje podrazumeva u prvoj fazi snimanje stanja vode i mulja, u drugoj fazi čišćenje, odnošenje i kasnije preradu tog mulja do spalionice. U okviru tog projekta analizom trenutnog stanja jezera Međuvršje konstatovano je da ono ne vrši osnovne dve funkcije zbog kojih je izgrađeno. Jedna funkcija je proizvodnja električne energije. Zbog velike količine mulja smanjena je mogućnost proizvodnje, a s druge strane zbog velike količine mulja smanjena je sposobnost jezera da prihvati bujične vode Zapadne Morave i njenih pritoka'', rekao je Milan Radunović, jedan od autora projekta za čačanski portal ozonpress.rs.

Podaci iz 2018. godine pokazuju da je oko 75 odsto jezera Međuvršje pod muljem, da se u njemu nalaze teški metali, a samim tim pretpostavka je i da je voda zatrovana. Izmuljavanje jezera Međuvršje imalo bi veliki značaj za ceo sliv Zapadne Morave.

Koliko je ovo neozbiljno shvaćeno od strane vlasti govore i izjave objavljene u medijima iz 2014. godine da će se mulj izvoziti u Japan, Izrael, Holandiju…, dok stručnjaci tvrde da je jezero na umoru. Prema proceni stručnjaka, objavljenoj 2014. godine, jezeru je preostalo još dve-tri godine života, posle čega će zbog ogromne količine mulja postati obična bara u kojoj će biti ugrožen životinjski i biljni svet. U kakvom je stanju jezero, sedam godina posle, samo možemo da pretpostavimo.

Kao poslednji pokušaj rekultivacije jezera Međuvršje nadležni najavljuju da je mađarska firma Naturaaqua zajedno sa srpskim ekspertima otpočela projektovanje za čišćenje jezera Bubanj u Kragujevcu i Međuvršje kraj Čačka. Finansiranje projektovanja ide iz nepovratnih sredstava koje finansira Mađarska agencija za promociju izvoza (HEPA). Ministar Momirović kaže da je reč ‘’o 4,3 miliona evra bespovratnih sredstava koji će biti korišćeni za izradu projektne dokumentacije nakon čega će doći investicije koje će biti oko 80 miliona evra i koji su rezultat kredita koji će Mađarska obezbediti Republici Srbiji’’. 

Kako će se završiti ovaj, ko zna koji po redu, pokušaj čišćenja jezera Međuvršje i da li će doživeti sudbinu prethodnih – vreme će pokazati.

 

Izvor: Cemaforum

 

Projekat ''Stubovi održivog razvoja u zapadnoj Srbiji'' realizuje Centar za monitoring i aktivizam - CEMA uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Stavovi i mišljenja izneti u ovom  projektu predstavljaju stavove autora i nužno ne izražavaju stavove donatora.