U Srbiji je socijalna pravda ozbiljno narušen princip. Dok sa režimskih frekvencija svakodnevno slušamo priče o blagostanju, u realnosti se sudaramo sa sasvim drugačijim slikama. Aktuelna situacija u svetu ne donosi mnogo nade za ekonomsku stabilnost građana. Zato je veoma važno da se promovišu novi biznis modeli koji bi, pre svega, doprineli ekonomskom osnaživanju teško zapošljivih kategorija.
Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje prednost dobrobiti ljudi u odnosu na rast profita, odnosno posmatra profit u funkciji razvoja ljudi, a ne obrnuto. Značaj drugačije, solidarne i socijalne ekonomije istaknut je još više tokom KOVID-19 pandemije. Kriza izazvana pandemijom pogodila je različite grupe ljudi na tržištu rada, posebno one u neformalnoj privredi, kao i marginalizovane i osetljive grupe. Srbija je jedina država u regionu koja nije preduzela posebne mere podrške za najsiromašnije tokom KOVID-19 krize u 2020.
Šta govori evropska praksa? Socijalna preduzeća, koja su deo socijalne ekonomije, dinamičan su element evropskog ekonomskog pejzaža. Onа kreiraju radna mesta, inovacije u pružanju socijalne zaštite, pružaju mogućnosti za učešće u ekonomskom životu i pomoći demografskim, zelenim i digitalnim tranzicijama, ne ostavljajući nikoga iza sebe. Podaci Evropskog pokreta pokazuju da u Srbiji ima oko 500 socijalnih preduzeća, koja učestvuju u bruto domaćem proizvodu sa 0,2 odsto a u zaposlenosti 0,6 odsto. U EU je evidentirano 2,8 miliona preduzeća u sektoru socijalne i solidarne ekonomije, čineći 10% udela u poslovnom sektoru evropske privrede. Više od 19,1 miliona ljudi zaposleno je u socijalnim preduzećima, što čini 6,3% radne snage (2019).
Ono što želimo da istaknemo kao pozitivan primer jesu inicijative samih građana. Naime, u gradu Čačku je Udruženje paraplegičara osnovalo preduzeće ''Pehar'' koje se bavi proizvodnjom pehara i medalja, zapošljava sedam OSI i veći broj saradnika. Osnovano je na osnovu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI, i sve poslovne godine su završili sa pozitivnim bilansom. Sa svojim praktičnim znanjem i iskustvom u razvoju solidarnih biznis modela spremni su da pomognu i drugima.
Rezultati ankete o standardu stanovništva Srbije otkrili su da je stopa siromaštva najviša u jugoistočnoj Srbiji – 16,6%, a potom u zapadnoj regiji, kojoj pripada i grad Čačak, gde živi 13,5% siromašnih stanovnika. Prema podacima čačanskog Centra za socijalni rad, svaki osmi građanin je korisnik njihovih usluga što čini oko 16 hiljada građana, uglavnom iz ranjivih grupa. Do ovoga trenutka, lokalna vlast nije intervenisala ni jednom merom koja bi njihov položaj olakšala. Ovaj problem nije u dovoljnoj meri prepoznat ni u Strategiji razvoja grada Čačka, pa su samim tim izostala i pravna akta kao što su Lokalni akcioni plan za smanjenje siromaštva ili LAP-ovi koji bi se posebno bavili zapošljavanjem članova iz ranjivih grupa.
Iako OCD kontinuirano rade na prepoznavanju problema i potreba ranjivih grupa, te informacije teško dopiru do adresa koje bi mogle učestvovati u njihovom rešavanju. Imajući u vidu činjenicu da je grad Čačak već decenijama lider u razvoju preduzetništva, te ogromno iskustvo privrednih udruženja, Regionalne privredne komore, koja često ima ulogu savetnika u osnivanju i razvoju privrednih subjekata, apsurdno je da je ovakav potencijal potpuno neiskorišćen kada je u pitanju stvaranje uslova za razvoj solidarnog preduzetništva.
U Lokalnom akcionom planu zapošljavanja ni u jednoj tački se ne planira podrška u razvoju solidarnih biznis modela, a prilikom usvajanja ovog dokumenta ni jedan odbornik u Skupštini grada nije podneo amandman na ovu temu. Takođe, Lokalni savet za zapošljavanje čak ni nakon usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu početkom 2022. godine, do ovog trenutka nije predložio bilo kakvu izmenu u aktuelnom dokumentu.
Jedan od modela praktične podrške OCD predstavlja osnaživanje teško zapošljivih kategorija kroz različite transfere znanja i aktivno učešće u zagovaračkim procesima koji bi stvorili pravne uslove za podsticaje u osnivanju ili razvoju solidarnih biznis modela od strane lokalnih institucija. Verujemo da bi to dalo ''vetar u leđa'' svim zainterosavanima da se, samostalno ili umrežavanjem, upuste u preduzetničke vode i unaprede svoj ekonomski položaj.
Neki ljudi pokreću sopstveni posao kako bi poboljšali kvalitet svog života. Drugi žele da rade za sebe, a neki vide priliku na tržištu kojoj se ne mogu odupreti. Postoje, međutim, i oni ljudi koji imaju želju da posao koriste kao sredstvo za stvaranje pozitivnih promena u društvu i to podstiče njihov preduzetnički duh.
To je proces kojim se koriste efikasna, inovativna i održiva rešenja kako bi se ispunili socijalni i ekološki izazovi. Specifična misija socijalnih preduzeća je da svojim proizvodnim aktivnostima ili pak organizovanjem pružanja usluga doprinesu blagostanju svojih članova, ali i čitave zajednice. Uspeh socijalnog preduzetništva ne meri se novcem, već brojem ljudi kojima je pružena šansa da se osećaju potpuno ravnopravno, ostvareno i pre svega, dostojanstveno.
Zbog toga je u našoj zemlji dobrodošla i dodatna promocija ovog koncepta poslovanja. U tom cilju pokrećemo ovaj feljton u kome ćemo govoriti o ključnim odredbama Zakona o socijalnom preduzetništvu, primerima dobre prakse i preneti stavove predstavnika teže zapošljivih kategorija stanovništva koji bi u socijalnom preduzetništvu mogli naći svoju šansu.
Naredna tema: Lokalna samouprava i privreda - grad Čačak
Izvor: Cemaforum