Polazeći od nalaza istraživanja da je uloga policije i sudova u borbi protiv korupcije u društvu ključna, ne samo u procesu otkrivanja i kažnjavanja za krivična dela korupcije, već i u prevenciji ove pojave, sama analiza sudske prakse koja se odnosi na krivična dela korupcije predstavlja pokazatelj efikasnosti sveukupne borbe protiv korupcije u društvu.

Nacionalno krivično zakonodavstvo je u periodu od 2001. do 2006. godine definisalo jedan skup krivičnih dela pod zajedničkim nazivom „Krivična dela korupcije“ (primanje mita, davanje mita, korupcija u organima uprave, nenamensko raspolaganje sredstvima iz budžeta, korupcija u javnim nabavkama…).[1]

Prema važećem Krivičnom zakoniku (KZ) sa izmenama iz 2009., 2012., i 2013. godine, ova grupa krivičnih dela je prestala da postoji pod ovim nazivom, ali su i dalje ostala, manje-više grupisana u trideset trećoj glavi KZ, kao krivična dela protiv službene dužnosti, kao posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teška krivična dela. Međutim i pored toga što u nazivu ove glave pominje krivična dela korupcije, ovaj Zakonik ne daje definiciju krivičnih dela korupcije, već samo u članu 504-a stav 5 navodi da u grupu krivičnih dela protiv korupcije spadaju: zloupotreba služenog položaja, trgovina uticajem, primanje mita i davanje mita.

Novi Zakonik o krivičnom postupku, koji se za sada primenjuje samo na krivična dela organizovanog kriminala i ratne zločine, ne označava ni jedno krivično delo kao krivično delo korupcije, ali u članu 162 propisuje da je moguće primeniti posebne dokazne radnje za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem, primanje mita i davanje mita.[2]

Pošto su učesnici ankete potvrdili u orjentacionim istraživanjima da u društvu postoji ustaljena praksa davanja mita, u skladu sa navedenim smo uputili Z A H T E V ZA PRISTUP INFORMACIJI OD JAVNOG ZNAČAJA Osnovnom sudu u Čačku (Sedište: ul. Cara Dušana br.8/1 32000 Čačak) sa pitanjem da li je pred Osnovnim sudom vođen ili se vodi postupak u vezi sa primanjem mita (član 367) i davanjem mita (član 368) Krivičnog zakonika Republike Srbije u periodu od 1. Januara, 2018. do 30. Juna, 2019. godine.

Za razliku od republičkog nivoa, koji je u fokusu interesa javnosti, gradski i opštinski nivoi još nisu u punoj meri dospeli u žižu interesovanja kada je u pitanju borba protiv korupcije. U malim mestima, koja su daleko od interesa nacionalnih medija i gde svako svakog poznaje situacija je poražavajuća. Otuda i ne čudi rezultat pomenutog istraživanja da Čačani korupciju prepoznaju svuda, da je davanje i primanje mita postala normalna pojava, ali i da, u protekle dve godine, niko nije imao hrabrosti da pokrene sudski postupak u odbranu, pre svega, svoga dostojanstva.

 

[1]Detaljnije videti: Aktivni graðani protiv KORUPCIJE: Primena dobrih praksi u borbi protiv korupcije u lokalnoj zajednici, dostupno preko: http://www.partnersserbia.org/antikorupcija/code/uploads/2014/10/Aktivni-gradjani-protiv-korupcije-pdf-1.41MB.pdf, str. 25-27., (Datum pristupa: 25.11.2019. godine)

[2]Detaljnije videti: Uloga pravosuđa u borbi protiv korupcije, dostupno preko: http://www.mc.rs/upload/documents/saopstenja_izvestaji/2013/013013_Transparentnost-Srbija_uloga-pravosudja-u-borbi-protiv-korupcije.pdf (Datum pristupa: 25.11.2019. godine). Takođe videti  i osnovne nalaze istraživanja, dostupno preko:  http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/obavetenja/266-pravosue-u-borbi-protiv-korupcije-osnovni-nalazi-istraivanja, (Datum pristupa: 20.11.2019. godine)