Foto: Pixabay/ilustracijaU Evropskom parlamentu je usaglašen tekst rezolucije, kako se navodi, o polarizaciji i rastućoj represiji u Srbiji, godinu dana posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. U rezoluciji se, između ostalog, spominje i to da je vlada pregovarala sa vlasnicima United medije, u okviru koje posluje i N1, da "oslabi" taj medij i upozorava da ako se to potvrdi, to bi predstavljalo ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji. Poziva se Srbija da se uskladi sa politikom EU u borbi protiv stranog mešanja i kampanji dezinformacija.
U tekstu se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena.
Ukazuje se da se uticaj Kine u Srbiji značajno povećao poslednjih godina kroz velike infrastrukturne investicije, što izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, usklađenošću sa standardima EU i poštovanjem ekoloških propisa.
"Uzimajući u obzir da je projekat stanice bio deo brze železnice Beograd–Budimpešta i realizovan u okviru međuvladinog sporazuma Srbija–Kina, van redovnog okvira Zakona o javnim nabavkama, od strane dve kineske kompanije, uzimajući u obzir da je u izveštaju Komisije za 2024. već bilo upozoreno na zaobilaženje pravila o nabavkama putem takvih sporazuma, uzimajući u obzir da je u martu 2025. Evropska kancelarija javnog tužioca (EPPO) pokrenula istragu o mogućoj zloupotrebi sredstava Evropske unije dodeljenih za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu", poručuje se u rezoluciji.
Podseća se da pad nadstrešnice izazvao "nezabeležene" proteste širom zemlje koje su predvodili studenti, zahtevajući pravdu, institucionalnu odgovornost, transparentnost, vanredne izbore, njihov integritet, poštovanje građanskih sloboda, podelu vlasti, slobodu medija, kraj sistemske korupcije, kao i ulaganje u obrazovanje.
Ukazuje se da je od februara do kraja septembra 2025. održano više od 10.000 protesta u više od 630 mesta i 1.200 lokalnih zajednica, uključujući i najveći protest u istoriji Srbije 15. marta ove godine, i drugi po veličini 28. juna, čime je, kako se ocenjuje to postao najceći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija.
Navodi se i da su studentski protesti uglavnom bili mirni, iako je tokom leta došlo do nekoliko nasilnih incidenata, a slučajevi upotrebe radikalnih simbola o ekstremno nacionalističke, proruske i šovinističke retorike tokom masovnih protesta, što je izazvalo značajne kritike iz inostranstva i unutar zemlje.
Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala. Podseća se i da su, prema nezavisnim izvorima, demonstranti 15. marta napadnuti zvučim oružjem i ocenjuje da to izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu proporcionalnosti i zakonitosti upotrebe sile.
U rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore, koji su korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremu dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije, dok je elitna vojna jedinica Kobre bila raspoređena i čak u jednom slučaju koristila bojevu municiju.
Izvor: N1
