PRAVNI OKVIR SOLIDARNOSTI: Kako lokalni budžeti mogu da pokrenu društvene promene (4)

U ekonomiji u kojoj se uspeh poslovanja često meri prvenstveno profitom, socijalno preduzetništvo donosi drugačiju ideju – da posao može istovremeno da bude održiv i koristan za zajednicu.

U Srbiji je za razvoj ovakvog modela 2024. godine napravljen važan korak usvajanjem Uredbe o uslovima, kriterijumima i postupku za ostvarivanje prava na dodelu sredstava za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva („Sl. glasnik RS“, br. 18/2024).

 

Uredba uspostavlja pravni i finansijski okvir za podršku socijalnim preduzećima. To znači da javni novac može da se usmeri ka poslovnim modelima koji, pored prihoda, imaju i širi cilj – da zapošljavaju ljude koji teže dolaze do posla, smanjuju socijalnu isključenost i rešavaju probleme u lokalnoj zajednici.

Važna je i promena perspektive: podrška socijalnom preduzetništvu nije socijalna pomoć - ona može biti ulaganje u radna mesta, ekonomsku samostalnost i dugoročno održiva rešenja.

 

Od državne uredbe do lokalne politike

Iako je Uredba doneta na republičkom nivou, njen stvarni efekat zavisi od toga kako će je primenjivati gradovi i opštine.

Lokalne samouprave najbolje poznaju probleme svojih građana. One mogu da prepoznaju grupe kojima je najteže da dođu do zaposlenja, podrže preduzeća koja mogu da ih angažuju i deo socijalne politike usmere ka ekonomskom osnaživanju i stvaranju prihoda.

Neki gradovi su već napravili prve korake.

Kragujevac: 10 miliona dinara za socijalno preduzetništvo

Kragujevac se izdvojio kao primer lokalne samouprave koja je napravila konkretniji korak ka sistemskoj podršci socijalnom preduzetništvu.

U saradnji sa stručnim organizacijama, među kojima je i NALED, grad je usvojio Program razvoja socijalnog preduzetništva za period od 2026. do 2028. godine. Za ove namene iz gradskog budžeta opredeljeno je 10 miliona dinara.

Cilj je da se podrže lokalna socijalna preduzeća i doprinese radnoj integraciji ljudi koji teže dolaze do zaposlenja.

Šabac: velika izdvajanja za socijalnu zaštitu, ali bez posebne stavke

Šabac za socijalnu zaštitu izdvaja oko 7 odsto gradskog budžeta. Međutim, u javno dostupnim budžetskim dokumentima nije jasno izdvojena posebna godišnja stavka za razvoj socijalnog preduzetništva i socijalnih preduzeća.

Ovaj primer pokazuje da velika izdvajanja za socijalnu zaštitu sama po sebi ne znače i da postoji razvijena politika podrške socijalnom preduzetništvu.

Razlika je važna. Klasična socijalna politika uglavnom odgovara na postojeće potrebe i pruža podršku ljudima koji se nalaze u teškoj situaciji. Socijalno preduzetništvo pokušava da deo problema reši drugačije – stvaranjem uslova za rad, prihod i veću ekonomsku samostalnost.

Ko može da dobije sredstva?

Prema članovima 1. i 2. Uredbe, sredstva za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva mogu se obezbeđivati iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Novac je namenjen projektima koji doprinose opštem interesu, a posebno onima koji:

• stvaraju nove i inovativne mogućnosti za dobrobit društva;
• doprinose rešavanju problema osetljivih grupa;
• sprečavaju socijalnu isključenost;
• povezuju javni i nevladin sektor.

Sredstva se dodeljuju kao de minimis pomoć, odnosno pomoć male vrednosti, u skladu sa pravilima o državnoj pomoći.

Ko može da se prijavi?

Da bi preduzetnik ili pravno lice moglo da učestvuje na konkursu, mora da ispuni više uslova.

Pre svega, mora da:

• ima sedište u Srbiji;
• bude registrovano kao subjekt socijalnog preduzetništva u nadležnom registru;
• posluje najmanje godinu dana;
• nema pokrenut stečajni postupak, reorganizaciju ili likvidaciju;
• nema blokirane račune;
• za istu namenu nije već dobilo budžetska sredstva u tekućoj ili prethodne dve fiskalne godine, osim u slučajevima predviđenim Uredbom.

Dakle, podrška nije namenjena samo dobrim idejama. Od potencijalnih korisnika očekuje se da već imaju određeno poslovno iskustvo i da mogu da pokažu da su sposobni da sprovedu projekat.

Nije važan samo profit – meri se i društveni uticaj

Jedna od najvažnijih stvari koje Uredba donosi jeste način ocenjivanja projekata. Ne gleda se samo koliko će projekat zaraditi ili šta će proizvesti. Važno je i šta će promeniti za ljude i zajednicu.

Prema članu 4, prilikom ocenjivanja gledaju se, između ostalog:

• Iskustvo i kvalitet projekta – oblast u kojoj će se projekat realizovati, njegovo trajanje, broj korisnika i mogućnost da rezultati budu održivi i nakon završetka finansiranja.
• Doprinos opštem interesu – koliko projekat doprinosi socijalnoj i radnoj integraciji osetljivih grupa i rešavanju konkretnog problema u zajednici.
• Sufinansiranje – da li subjekt može da obezbedi deo sredstava iz drugih izvora, poput sopstvenih prihoda ili donacija.
• Dosadašnje poslovanje – ako je subjekt ranije koristio javna sredstva, proverava se da li ih je trošio efikasno i u skladu sa propisima.

Ovakav pristup je značajan jer društveni rezultat stavlja uz ekonomski rezultat. Kod socijalnog preduzeća nije dovoljno da posao opstane – važno je i kome taj posao donosi korist.

Jedna važna olakšica za preduzetnike

Uredba u članu 6 predviđa i važnu olakšicu: kao uslov konkursa ne može se tražiti registracija konkretne pretežne delatnosti. Drugim rečima, nije presudno samo kako je preduzeće formalno klasifikovano u registru. Važno je da ima iskustvo u obavljanju delatnosti koja je relevantna za konkretnu meru podrške. To otvara prostor za različite modele socijalnog preduzetništva, jer se problemi u zajednici ne mogu uvek svesti na jednu vrstu poslovanja.

 

Kako se odlučuje kome ide javni novac?

Uredba propisuje i pravila postupka, sa ciljem da se obezbede transparentnost i jednak tretman učesnika.

Javni konkurs mora da traje najmanje 15 dana od dana objavljivanja.

O prijavama odlučuje konkursna komisija. Svi članovi komisije moraju pre početka rada da potpišu izjavu o nepostojanju sukoba interesa.

Komisija zatim ima rok od 60 dana da utvrdi preliminarnu rang-listu. Nakon toga ovlašćeno lice donosi konačnu odluku u roku od 10 dana.

Rezultati se objavljuju na internet stranici nadležnog organa i portalu e-Uprava. Učesnici imaju pravo uvida u dokumentaciju, kao i mogućnost pokretanja upravnog spora.

Javni novac mora da donese javnu korist

Kada su sredstva jednom odobrena, ona moraju da se koriste isključivo za namenu za koju su dodeljena.

Ugovor između korisnika i nadležnog organa definiše obaveze korisnika i način kontrole korišćenja sredstava. Nadležni organi mogu da prate realizaciju projekta, obavljaju monitoring i traže uvid u dokumentaciju.

Ovo je posebno važno kada se govori o javnom novcu. Podrška socijalnom preduzetništvu ima smisla samo ako dovodi do rezultata koji prevazilaze interes pojedinačnog preduzeća – ako doprinosi zapošljavanju, smanjenju siromaštva, uključivanju ranjivih grupa i kvalitetnijem životu u zajednici.

Da li lokalni budžeti mogu da postanu pokretači promena?

Uredba iz 2024. godine daje lokalnim samoupravama pravni okvir, ali sama po sebi neće otvoriti nova radna mesta.

Za to je potrebno da gradovi naprave sledeći korak: da prepoznaju lokalne probleme, utvrde kome je podrška najpotrebnija, izdvoje novac i naprave programe koji će omogućiti razvoj održivih socijalnih preduzeća.

Kragujevac pokazuje kako takva politika može da izgleda u praksi. Šabac, s druge strane, pokazuje da visoka izdvajanja za socijalnu zaštitu ne znače automatski i ulaganje u socijalno preduzetništvo.

Suštinsko pitanje zato nije samo koliko grad izdvaja za socijalnu zaštitu, već i kako taj novac može da doprinese tome da ljudi dugoročno postanu ekonomski samostalniji.

Ako lokalne samouprave iskoriste mogućnosti koje im pruža Uredba, budžeti mogu postati više od načina finansiranja postojećih potreba. Mogu postati alat za stvaranje novih radnih mesta, uključivanje ljudi koji su na margini tržišta rada i izgradnju otpornije lokalne ekonomije.

Za preduzeća koja žele da posluju održivo, a istovremeno rešavaju konkretne društvene probleme, to predstavlja mogućnost da javnu podršku pretvore u merljive rezultate za zajednicu.

Izvor: Cemaforum.rs

 

Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Srbija i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.