PODKAST: Osobe sa invaliditetom u doba korone

U periodu krize izazvane virusom korona, osobe sa invaliditetom u Srbiji se suočavaju sa mnogobrojnim dodatnim problemima. Pre svega, to je potpuna izolacija iz socijalne sredine (zbog teških i hroničnih oboljenja i pripadnosti visokorizičnoj grupi) što dodatno ugrožava njihov položaj, psihološko stanje i isključenost iz društvenih dešavanja. Čak i one osobe koje imaju podršku kroz servis personalne asistencije najčešće nisu u mogućnosti da imaju svakodnevnu uslugu, iz preventivnih razloga, pa kontakti sa “spoljnim” svetom gotovo da i ne postoje. Izuzeci su udruženja koja se bore da i u teškim vremenima svojim članovima omoguće druženje uz poštovanje svih epidemioloških mera. O ovoj temi smo razgovarali sa osobama sa invaliditetom iz Čačka, Užica i Priboja.

TRANSKRIBOVAN TEKST ZA OSOBE OŠTEĆENOG SLUHA:

Slaviša Šušanj, predsednik Udruženja za dečju i cerebralnu paralizu opštine Priboj i predsednik UDCP Srbije:

- Kada je u pitanju aktuelna epidemiološka situacija, Udruženje samo jedan mesec nije radilo za vreme vanrednog stanja, pa je socijalna isključenost svedena na minimum. Nije bilo zdravstvenih teškoća među članovima, ali im je bio problem navikavanje na nošenje maski. Veoma važno za sve nas je da se korona shvati ozbiljno, da se drži distanca, poštuju preporuke. Opština Priboj i Crveni krst su od početka epidemije u Srbiji dva puta obezbedili prehrambene i higijenske pakete koji su podeljeni svim članovima udruženja.

Fata Porović, predsednica Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u opštini Priboj:

- Pandemija korona virusa je veoma otežala položaj osoba sa invaliditetom i sam rad Udruženja. Pored socijalne izolacije, našim članovima je dodatno opterećenje obavezna upotreba zaštitnih maski jer je veliki broj osoba koje ne mogu da ih koriste zbog zdravstvenih problema. Kako bi se zaštitili od eventualnog zaražavanja, to podrazumeva odsustvo svakog kontakta sa spoljnim svetom a ponekad i sa članovima porodice. Zbog novonastalih okolnosti, u toku vanrednog stanja, Udruženje nije radilo dva meseca što je izuzetno teško palo našim članovima. Kako bi u izvesnoj meri olakšali ovu tešku situaciju angažovali su se dobri ljudi. Pomoć je stigla od Fondacije Ana i Vlade Divac, opštine Priboj, Saveza MNRO Srbije, kao i od Crvenog krsta u vidu prehrambenih i higijenskih paketa.

Ana Đokić, članica Udrženja za Dečju i cerebralnu paralizu Zlatiborskog okruga i sekretar Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga i već 11 godina odbornica u užičkoj Gradskoj Skupštini:

- Naši sugrađani su tu da u pomognu OSI, pogotovu sada u vreme pandemije, a to ne bismo uspeli da nije dobre saradnje sa medijima. Jedna od sugestija je da je potrebno dodatno obratiti pažnju na osobe sa oštećenim sluhom pogotovu u lokalnim medijima i televizijama da bi i do tih osoba mogle stići sve neophodne informacije vezane za epidemiju virusa Kovid 19, posebno kada su u pitanju mere prevencije i zaštite.

Mirjana Ranković Matović, profesorka književnosti, majka osobe sa invaliditetom a ujedno i sama u invalidskoj penziji:

- Sa pandemijom koronavirusa čini mi se da je došla i ''epidemija sebičnosti''. Niko iz nadležnih institucija se nije setio da nas pozove i pita kako smo a o nekoj pomoći i da ne govorimo. Prvih mesec dana osobe sa invaliditetom nisu pomenute u medijima. Nismo znali kako da se zaštitimo, kako da lečimo naše osnovne bolesti, kako da prihvatimo novonastalu situaciju... Da nam nije bilo naših najrođenijih ćerka i ja ne bi imale osnovne stvari za život. Do prodavnice nisam smela da odem jer pripadam grupi koja je imala zabranu izlaska a, osim toga, ja i ne mogu da hodam duže od pedesetak metara. Potpuno smo bili isključeni. Bukvalno smo čamili sami.

Marija Karadarević, pesnikinja i članica Udruženja dečje i cerebralne paralize Zlatiborskog okruga. Rođena je u Užicu 1982. godine gde je završila Ekonomsku školu, radi u Telekom - u: