Zaštita od nasilja nad starijim ženama u uslovima pandemije

U Čačku je održana radionica na temu “Obezbeđivanje usluga za starije i zaštita od nasilja nad starijim ženama u uslovima pandemije“ u kojoj su iskustva razmenili stručnjaci iz socijalne zaštite, zdravstva, policije, pravosuđa i organizacija civilnog društva.  Radionicu su organizovala uruženja Laris iz Čačka i “Snaga prijateljstva”- Amity iz Beograda.

Nasilje nad starijim ženama u Srbiji je široko rasprostranjeno i uglavnom skriveno. Starije žene su u odnosu na starije muškarce u većem riziku od nasilja. Mnoge godinama trpe nasilje u porodici od supružnika, partnera, dece ili unuka, ali o tome ćute jer smatraju to prihvatljivim modelom ponašanja. Starije žene ne prijavljuju nasilje zbog straha, zbog sramote, neznanja kome i kako treba da se obrate ili iz uverenja da im niko neće ni poverovati.

Prema najnovijim istraživanjima 16% žena starih između 65 i 74 godine je doživelo neki oblik nasilja u prethodnih 12 meseci. Prema izveštajima centara za socijalni rad u 2020.godini od 36.656 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, 4.400 su prijave za nasilje nad osobama starijim od 65 godina a 2.805 su prijave za nasilje nad starijim ženama.

Mr Nadežda Satarić iz Udruženja “Snaga prijateljstva”- Amity navela je da su na radionici učestvovali predstavnici iz celog Moravičkog okruga. “Svaki grad, svako mesto je priča za sebe – od međusobne saradnje institucija do odnosa prema starijim osoba,“ kaže Nadežda i dodaje: „Ovaj okrug je primer dobre prakse jer postoji dobra saradnja unutar koordinacionog tela koje je u obavezi da se sastaje minumum jednom u dve sedmice, a oni imaju nekad i po dva sastanka nedeljno. Koordinaciono telo čine predstavnici centra za socijalni rad, sudstva, policije, tužilaštva i po potrebi zdravstva. Svaki prijavljeni slučaj nasilja razmatraju i na osnovu toga donose odluku o daljem reagovanju.“

Indikativan nalaz je da je od donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na nivou Srbije smanjen broj krivičnih dela nasilja u porodici ali je povećan broj donetih hitnih mera. Po rečima Nade Satarić za pet godina primene novog zakona izrečeno je skoro 130 hiljada hitnih mera.

I pored dobre saradnje, po rečima učesnika, veliki je broj izazova sa kojima se svi zajedno suočavaju:

• Starije žene kada prijave nasilje one vrlo brzo odustaju i negiraju sopstvenu prijavu. Za njih je bolan trenutak kada se nasilnik po hitnom postupku izmesti iz kuće/stana.
• Kada je u pitanju nasilje muža prema starijoj ženi, koja nema svoju penziju, ne može više da se zaposli, nema gde da ode i od čega da se izdržava. Kada istekne izrečena hitna mera zabrane prilaska 48 sati, nasilnik se vraća u kuću i nasilje se ubrzo nastavlja;
• Osećaj krivice starije žene, žrtve, zbog prijave nasilja i učešće u postupcima pred osnovnim javnim tužilaštvom i sudom i inverzija odgovornosti sa nasilnika na žrtvu, kao i odustajanje od procesuiranja ili minimiziranje problema;
• Kako otkloniti kada je uzrok/okidač za nasilje psihička izmenjenost nasilnika usled alkoholizma ili narkomanije.
• Zbrinjavanje nasilnika kada su stara i bolesna lica u pitanju;
• Šta raditi kada žrtve ne žele da svedoče u krivičnom postupku. Šta i kako sa strahom od upuštanja starijih žrtava nasilja u sudski postupak kada iz neznanja nesvesno opstruišu sudski postupak;

Neki od zaključaka ove radionice su da je nedovoljna podrška sistema kada su u pitanju ekonomski zavisne žrtve nasilja a posebno kada se radi o starijim ženama, zatim da hitne mere koje se izriču nasilniku nisu svrsishodne u slučaju kada je nasilnik oboleo, da je neophodna pomoć starijim osobama kada izađu posle izdržavanja zatvorske kazne... Problema je previše ali zajedničkim snagama organizacija civilnog društva i državnih institucija može se mnogo postići.

Izvor: Cemaforum.rs