IZBORNE (ZA)KLETVE: Izborna kampanja na društvenim mrežama (9)

''Političari su svuda isti: obećaće da će sagraditi most i onde gde reka ne prolazi''. Ova rečenica, koja je mnogo puta izgovorena, dodatno se aktualizuje u izbornim procesima. Nema toga što političar u kampanji neće učiniti ''za vaše dobro'' i nema te budućnosti koja je svetlija od one u koju se on zaklinje. Nažalost, svako obećanje, po pravilu, nosi u sebi potencijal da nas razočara.

Možete li da zamislite jedan dan, a da ne pogledate u svoj mobilni telefon, da ne posetite neku od društvenih mreža, ne čujete nijednu vest na televiziji, radiju ili nekom web portalu? Verovatno možete jedino ako rešite da odete na odmor i „isključite se“ od sveta na određeno vreme. Ali u redovnim okolnostima smo svi konstantno izloženi ogromnom broju informacija posredstvom medija i različitih kanala komunikacije. Zbog toga je od izuzetnog je značaja da dobro razumemo i tumačimo medijske sadržaje koji dopiru do nas, da imamo razvijenu svest koja nam omogućava da pravilno razlikujemo istinu od manipulacije.

Zbog dostupnosti širokoj populaciji političari društvene mreže maksimalno koriste u svojim kampanjama. Politička aktivnost na internetu je postala na neki način kompas javnog mnjenja i sistem u kojem se vesti koje se proizvode za medijske portale objavljuju na društvenim mrežama. Zabrinjavajuće je što se izjave političara i političarki na društvenim mrežama citiraju kao izvori u medijskim tekstovima i to vodi u začarani krug u kome je teško odrediti ko zapravo kreira vest i šta je poruka te vesti.

U februaru 2022. godine zakazan je novi krug izbora za 3. april, preklopili su se vanredni parlamentarni sa zakazanim predsedničkim i lokalnim izborima u više gradova i opština i to nepune dve godine od predhodnih vanrednih parlamentarnih izbora. Polarizacija u srpskom društvu je upravo za te dve prethodne godine dostigla vrhunac a primetna je, kako u medijima i društvanim mrežama, tako i u svakodnevnom životu.

SHARE Fondacija je uradila analizu aktivnosti kandidata na izborima u Srbiji 2022. godine na većim društvenim mrežama i u onlajn medijima. „Kroz analizu je utvrđeno da je stepen polarizacije onlajn prostora u Srbiji veliki, i to je posebno primetno na Tviteru, čiji je uticaj na političke kampanje neminovan, kako u svetu tako i ovde. Uprkos uklanjanju 8,500 SNS botovskih naloga pre nekoliko godina, čini se da organizovanje na ovoj mreži i dalje u velikoj meri najbolje savladava vladajuća stranka i samim tim uspeva da dopre do najšireg kruga korisnica i korisnika, odnosno potencijalnih glasača i kreira svoj narativ,“ istakla je  Mila Bajić iz Share Fondacije.

Posmatrano po popularnosti društvenih mreža, političari se najviše oslanjaju na Tviter na kome važi potpuna zabrana klasičnog političkog oglašavanja dok Meta na Fejsbuku i Instagramu pokušava da se osloni na transparentnost političkih oglašivača kako bi vodila računa o reklamama koji se plasiraju na ovim mrežama. Tiktok kao relativno nova društvena mreža se drži principa potpune zabrane političkog oglašavanja.

Twitter: U analizi najpopularnijih heštegova koji su imali veze sa kampanjom, #vucic je vidljivo zasenio sve druge teme, zabeležen u preko 126.088 tvitova, kao i glavni slogani SNS kampanje #zajednomozemosve, #delagovore i #mirstabilnostvucic koji se pojavljuju u 17.276 tvitova.

Radi poređenja, kampanjski slogani drugih kandidata jedva su se pominjali u do 50 tvitova dnevno, dok je drugi po ukupnom broju ponavljanja bio #ajmoljudi sa 2.623, a treći #moramo sa 2.149.

Još jedna primetna razlika između kampanja kandidata primećena je u načinu na koji su se njihove zajednice angažovale u odnosu na sadržaj – za predsednika Vučića i SNS angažman njihovih pratilaca kroz tvitove, citate i retvitove bio je daleko izraženiji nego kod bilo kog drugog kandidata. Veoma otvoreno je vođena negativna kampanja od strane korisnika koji su povezani sa vladajućom strankom protiv drugih kandidata, najčešće u vidu objavljivanja negativnih komentara i širenja dezinformacija. Ovo je najviše bilo primetno u vrstama interakcija: na primer, simpatizeri SNS-a su češće retvitovali svaki sadržaj koji je objavljen na zvaničnom nalogu SNS-a ili predsednika Vučića, dok su, s druge strane, bili skloniji da citiranim objavama drugih kandidata dodaju diskreditujuće ili negativne komentare. Kroz analizu ovih interakcija, kao i kroz vizualizaciju podataka, postalo je očigledno da postoji specifičan sistem koji određuje koji nalozi odlučuju koji će tvitovi i bjave biti distribuirani i na koji način.

Na osnovu naloga nekih istaknutijih članova SNS-a, bilo je evidentno da se njihovi tvitovi uglavnom retvituju, kao i oni iz SNS-a i sa profila predsednika, dok se interakcija sa nalozima opozicionih kandidata uglavnom svodila na citiranje njihovih objava sa dodatim negativnim komentarima.

Kada su analizirani pratioci predsedničkih kandidata, primećena su značajna preklapanja. Dva kandidata sa najvećim brojem pratilaca, aktuelni predsednik države i vladajuće stranke Aleksandar Vučić, kao i predsednik pokreta Dveri Boško Obradović (@boskoobradovic), imali su najviše preklapanja u broju pratilaca. Ova dva kandidata su imala i najveći broj jedinstvenih pratilaca, odnosno onih korisnika koji nisu pratili nijednog drugog predsedničkog kandidata.

META (Facebook i instagram): Kada su u pitanju sponzorisane objave, odnosno reklame na Fejsbuku, važna promena u odnosu na prethodne izbore jeste činjenica da je Srbija uvrštena na spisak zemalja u kojima kompanija vodi više računa o transparentnosti postavljenih političkih reklama u predizbornom periodu. Ova promena usledila je kao reakcija na zagovaračke napore SHARE Fondacije i zahteve Fejsbuku u 2020. godini da platforma uvede strožija pravila za političko oglašavanje.

Ovo predstavlja veliki korak u istraživanju predizbornih kampanja jer dopušta istraživačicama/ma da preuzimaju baze podataka koje sadrže sve sponzorisane objave u određenom periodu za svoju državu.

Važno je napomenuti da oglasi na društvenim mrežama ne podležu Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, odnosno nisu eksplicitno zabranjeni za vreme izborne tišine.

Kada je reč o povredama digitalnih prava i sloboda u kontekstu izbora, ove godine je zabeleženo znatno manje slučajeva u kojima je digitalno okruženje grubo zloupotrebljeno kako bi se biračko telo dovelo u zabludu.

Prethodnih godina odnosno izbornih kampanja registrovani su slučajevi otvaranja lažnog jutjub kanala pokreta Dveri (parlamentarni izbori 2016.) ili stranica na FB koja je sponzorisana sa ciljem da se Saša Janković dovede u vezu sa DS (izbori 2017.).

Iako bi ovo moglo da se tumači kao napredak u odnosu na prethodne kampanje, važno je napomenuti da je prepoznavanje i prijavljivanje kršenja digitalnih prava, tokom i izvan izbornih kampanja, i dalje važno polje na kojem je potrebno raditi kako bi se javnost bolje informisala. Društvene mreže otvorile su prostor, makar formalno, za demokratizaciju komunikacije između političkih aktera i građana. Važno je ipak imati u vidu koliko je lako zloupotrebiti glasove onih kojima se političarke i političari obraćaju na ovim platformama.

 

Izvor: Cemaforum