IZBORNE ZA(KLETVE): Izbori na online medijima (10)

''Političari su svuda isti: obećaće da će sagraditi most i onde gde reka ne prolazi''. Ova rečenica, koja je mnogo puta izgovorena, dodatno se aktualizuje u izbornim procesima. Nema toga što političar u kampanji neće učiniti ''za vaše dobro'' i nema te budućnosti koja je svetlija od one u koju se on zaklinje. Nažalost, svako obećanje, po pravilu, nosi u sebi potencijal da nas razočara.

U analizi naslova medijskih tekstova, koju je uradila SHARE Fondacija, uočeno je da postoji podela između medija koji često izveštavaju o akterima u pozitivnom ili negativnom tonu, dok su neki mediji birali da isključe većinu kandidatkinja i kandidata iz svog izveštavanja o predizbornoj kampanji.

Ovakvi nalazi ukazuju na dosta polarizovanu i neravnopravnu sliku izveštavanja medija koji su, kao najčitaniji u zemlji, u neku ruku odgovorni za kreiranje slike o predizbornoj kampanji i o samim kandidatkinjama i kandidatima.

Deo istraživanja koji se odnosi na medije fokusiran je na vesti koje su kreirali portali onlajn medija i u čijim se naslovima pominju imena kandidatkinja, kandidata i koalicija. Obuhvaćeni su portali: B92, Danas, Espresso, Kurir, N1, Nova, Novosti, RTS i Telegraf.

Od ukupnog broja prikupljenih članaka (44.839) analizirano je 5.377 tekstova koji su u naslovu eksplicitno sadržali imena aktera ili koalicija. Najviše analiziranih članaka imali su mediji Nova (1.434) i N1 (1.063), dok su B92 (162) i Espresso (114) imali najmanje.

Najviše članaka pominjalo je predsednika Aleksandra Vučića (2.144) i SNS (555), dok je sledeći predsednički kandidat bio Zdravko Ponoš (254), a prva sledeća stranka, odnosno koalicija po broju naslova bila je Moramo (200).

 ANALIZA PREDIZBORNE ONLAJN KAMPANJE 2022.

Iako ni jedan medij nije pomenuo sve kandidate i koalicije u naslovima svojih tekstova, mediji N1 i Danas pomenuli su sve aktere osim predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora (N1) i kandidata liste Suverenista za gradonačelnika Vojina Biljića (Danas), dok je B92 pomenuo samo Aleksandra Vučića, SNS, Ivicu Dačića, Zdravka Ponoša, Aleksandra Šapića, Vladetu Jankovića, Mariniku Tepić i Vojislava Šešelja u svojim naslovima. Od osam aktera koji se pominju u 162 analizirana naslova sa B92, 144 pominju Vučića.

Takođe je posvećena pažnja tonu u kojem se izveštavalo o datim akterima, sa podelom na pozitivan, neutralan i negativan ton. Ton je određen u odnosu na način na koji je akter predstavljen u naslovu.

Najviše naslova sa pozitivnim tonom pominjali su Aleksandra Vučića (551) sa 255 naslova na Kuriru koji je ujedno medij koji je imao najviše pozitivnih naslova i 215 pozitivnih naslova u Novostima. N1 i Nova su jedini mediji koji nisu imali ni jedan pozitivan naslov o Vučiću.

Kada su u pitanju negativni naslovi, samo su Danas, N1 i Nova imali naslove koji su u negativnom kontekstu pominjali predsednika.

Kurir je jedini medij koji je imao negativne naslove o predsedničkom kandidatu Zdravku Ponošu (12) i o gradonačelničkom kandidatu Dobrici Veselinoviću (4). Nova je imala 85 negativnih naslova o Vučiću i 80 negativnih naslova o SNS-u, dok je Danas imao 54 negativnih naslova o SNS-u i 38 o Vučiću. Ukupno devet negativnih naslova o kandidatkinji Mariniki Tepić objavljeno je na sajtovima medija B92, Danas i Novosti.

Od sve četiri kandidatkinje na svim izbornim nivoima, Branka Stamenković i Milica Đurđević Stamenkovski bile su najmanje zastupljene u medijima u vreme kampanje, sa po 45 i 41 naslovom, uglavnom u neutralnom kontekstu. Takođe, svi naslovi koji su pominjali predsedničku kandidatkinju Biljanu Stojković (121) bili su u neutralnom tonu.

Uzimajući u obzir podatak da je Tviter polovinom 2021. godine 10 medija iz Srbije označio kao medij čiju uređivačku politiku kontroliše država i ne čude ovakvi rezultati analize izborne kampanje. Naime nalozi RTS-a, Tanjuga, Politike, Kurira, Informera, Srpskog telegrafa, Pinka, B92, Prve i Hepi označeni su sa „medij koji sarađuje sa Vladom Srbije“.

 „Mediji povezani sa državom definisani su kao mediji u kojima država kontroliše uređivački sadržaj kroz finansijska sredstva, direktne ili indirektne političke pritiske i/ili kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom. Za razliku od nezavisnih medija, mediji povezani sa državom često koriste svoje vesti kao sredstvo za unapređenje političke agende. Verujemo da ljudi imaju pravo da znaju kada je medijski nalog direktno ili indirektno povezan sa državom“, stoji u saopštenju Tvitera.

Ključni zaključak je da ovakvim pristupom i polarizacijom medija vlast u Srbiji stvara razdor među građanima i podele i van izborne kampanje. Mediji, a ujedno i građani, su podeljeni na „naše“ i „njihove“ čime se sve više razbuktava razdor da bi se prikrili stvarni problemi koji su zahvatili kako Srbiju tako i ceo svet. To je posebno važno imajući u vidu značaj onlajn kampanja koje su u porastu, iz godine u godinu, i ne bi trebalo uopšte sumnjati u to da će u budućnosti većina političke komunikacije da se odvija isključivo na internetu.

 

Izvor: Cemaforum