Od osnivanja do održivosti socijalnih preduzeća (9)

Kako u životu, tako i u poslu najbolje savete možete dobiti od osoba koje su iskustveno prošle kroz razne situacije. Kada je u pitanju socijalno preduzetništvo pojašnjenje zakona kroz podatke iz prakse podelio je građanima/kama Siniša Tešić, projektni menadžer Kaspev-a na okruglom stolu održanom u Čačku.

Kaspev je poslovno udruženje malih i srednjih preduzeća, koja posluju po principima socijalnog preduzetništva, obrazovnih institucija i ostalih pravnih lica koji pružaju podršku osobama sa invaliditetom, njihovoj boljoj društvenoj integraciji i direktno ili indirektno rade na poboljšanju mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. 

Tešić navodi da većina ljudi i dalje poistovećuje socijalno preduzetništvo i društveno odgovorno poslovanje: „Iako postoje sličnosti, osnovna razlika je što preduzeća koja strateški primenjuju društveno odgovorno poslovanje nastoje da umanje negativne efekte svojih poslovnih delatnosti po društvo i prirodno okruženje dok su socijalna preduzeća osnovana sa prevashodnim ciljem da ostvare pozitivan uticaj na ljude i prirodno okruženje.“

Podsećamo da su osnovne karakteristike socijalnog preduzetništva da pokreće društvene promene, povećava zapošljavanje i koristi postojeće i neželjene resurse za stvaranje nečeg novog.

„Osnovna prednost Zakona o socijalnom preduzetništvu je to da socijalno preduzeće nije nova pravna forma“, istako je Tešić i dodao „zakon prepoznaje subjekte civilnog društva koja mogu registrovati status socijalnog preduzeća, ali treba znati da ne mogu sve organizacije civilnog društva biti socijalna preduzeća.“

Delatnosti koje Zakon o socijalnom preduzetništvu obuhvata kroz mogućnost registracije statusa socijalnog preduzeća su sledeće:

• proizvodnja dobara i pružanje usluga (socijalnih, obrazovnih, zdravstvenih, kulturnih itd.);
• radna integracija (rad sa radno sposobnim pripadnicima društveno osetljivih grupa na njihovom obrazovanju i osposobljavanju kao i zapošljavanje i drugi načini njihovog radnog angažovanja);
• poslovanje koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica;
• poslovanje kojim se rešavaju problemi u drugim oblastima od opšteg interesa.

Kada je u pitanju sama registracija statusa socijalnog preduzetništva to mogu učiniti sledeći subjekti:

• preduzetnik/ca koji vodi poslovne knjige u skladu sa propisima o računovodstvu, odnosno preduzetnik/ca koji nije paušalno oporezovan.
• privredni subjekti, odnosno domaća pravna lica registrovana za obavljanje delatnosti u cilju sticanja dobiti, a naročito privredna društva, zadruge i druga pravna lica.
• subjekti civilnog sektora, odnosno domaća pravna lica koja nisu osnovana u cilju sticanja dobiti, a naročito udruženja, udruženja u oblasti sporta, fondacije i druga pravna lica.

Siniša Tešić objašnjava: „Da bi civilno društvo registrovalo socijalno preduzeće neophodno je da poseduje preduzetnički princip tj. proizvod ili uslugu i da zadovoljava određenu društvenu dobrobit kroz svoj rad, a neophodno je i prilagođavanje statuta organizacija civilnog društva potrebama registracije statusa socijalnog preduzeća“.

Za registraciju socijalnog preduzeća potrebno je podneti zahtev za registraciju u Agenciji za privredne registre, priložiti izjavu kojom se obavezuje da će delovati kao socijalno preduzeće u skladu sa važećim zakonom, kao i osnivački akt kojim se to potvrđuje (statut ili drugi opšti akt) i dokaz o uplati naknade za registraciju.

„Ono što je veoma važno u razvoju solidarnih biznis modela jeste smanjenje potreba za donacijama kako bi postigli samoodrživost u poslovanju, što ne isključuje podršku lokalnih samouprava koje bi u radu ovih preduzeća trebalo da prepoznaju opšti interes cele lokalne zajednice.“, ističe Tešić.

Poruka udruženjima je da u svom radu identifikuju potrebe lokalne zajednice. S druge strane lokalne samouprave bi trebalo da izmene ili dopune pravne akte kao bi mogle da koriste državne i donatorske programe podrške socijalnom preduzetništvu. Dakle, neophodno je stvoriti sinergiju između lokalnih samouprava i socijalnih preduzeća gde je opšta dobrobit iznad svakog ličnog interesa.

Ali pre toga, Vlada Srbije bi trebalo da donese Program razvoja socijalnog preduzetništva u Republici Srbiji kojim će se definisati uloga države i lokalnih samouprava u ovoj oblasti. Radna grupa je još pre nekoliko meseci počela sa izradom ovog dokumenta, ali do danas on nije završen.