Tačka iz Čačka u vidu čekanja bagera

Foto: Cemaforum.rs/Bus plus produkcija

Pozorište liči na stvarni život ljudi. Ne, ne liči, pozorište jeste život, ono do koske što bi se reklo i zato tako dugo traje. Stotinama godina. Tako je bilo i sinoć u Čačku.

Prava mala pozorišna predstava na platou kod Stepe. Po žanru, tragikomedija što bi se reklo.

Ljilja Bralović, foto: Bus plus produkcija

Sve u svemu imali smo pozorište po svemu nalik na kultnu predstavu „Čekajući Godoa“, pa i naslov sinoćnjeg protestnog skupa kod spomenika Vojvode Stepe naslovljen kao „Tačka na nasilje“ u serijalu „Čačak protiv nasilja“, može da se preimenuje u – „Čekajući bager“.

Semjuel Beket napisao je svoje delo četrdesetih godina prošlog veka, a knjiga je objavljena 1952. Kasnije je adaptirana za pozorišnu predstavu koja je postala pozorišno remek delo koje traje više od pola veka.

Ukratko u pitanju je tragikomedija apsurda, a tema dela su besmislene rasprave i zgode koje se dešavaju za vreme čekanja Godoa, lika koji se do kraja neće pojaviti.

I ono što je najvažnije istaći je – ideja dela: potrebno je preuzeti život u svoje ruke i prekinuti besmislenost i besciljnost života koji nas koče da krenemo dalje.

Sve smo to imali sinoć u Čačku u vidu šestog po redu građanskog protesta koji od samog početka tj. već od prvog okupljanja nije bio građanski, jer se čačanska opozicija samopozvala da navodno bude tehnički organizator na usluzi građanima u demonstriranju građanskog bunta i opravdanog nezadovoljstva.

Nešto nalik onome što se dešava na beogradskim ulicama.

Ali, avaj, već poznati neizdrž onoga što u Čačku sebe naziva opozicijom, već na prvom protestnom okupljanju kod Stepe pokazao je svoje pravo lice. Eto njih tehničkih organizatora odmah u prvim redovima, da se slikaju, da predvode kolonu u šetnji. Tu su i oni čijih stranačkih centrala na beogradskim protestima nema (Dveri, Zavetnici, POKS, Ljajićevi) i onih čijih ima (Narodna stranka, DS, SSP).

Pa bi oni da odluče ko može, a ko ne može na protestu građana da govori, pa ko će da daje izjave medijima, pa šta će taj u izjavi da kaže …

Brzo su pročitani i brzo su se suočili sa odbijanjem Čačana da budu govornici, pa se prešlo na zvanje govornika iz drugih gradova. A počelo i osipanje publike, koja je slutila da gleda već viđen scenario sa prethodnih protestnih šetnji. A tek kad se čulo da oni isti predlažu da se opet promeni  trasa šetnje, narod se opet razočarao.

Bratislav Simović treba da zna da je nasilje i kada se građani lažu i kada se policija lažno optužuje da je zadržala bager i kada se izdaju „direktive“ novinarima šta da pišu

– Nema šetnje, stiže Tačka iz Čačka. Danas ćete čuti šta znači „Tačka iz Čačka“. Shodno tome napravite najavu: Čačanska opozicija jedinstvena u stavu „Tačka stiže iz Čačka“ – sadržina je poruke koju je Bratislav Simović, aktivista Dveri poslao pojedinim čačanskim medijima, kao jedan od „tehničkih organizatora“ protesta.

Osim direktive novinarima kakvu najavu da naprave ništa drugo što je napisao nije istina. Tačka iz Čačka nije stigla, kao ni bager najavljen kao simbolično iznenađenje. A šetnje je bilo – duž cele Nemanjine ulice u potrazi za bagerom i policijskom patrolom koja ga je navodno u toj ulici zadržala.

Građani Čačka ne zaslužuju ovakvu lokalnu vlast kakvu imaju, ali ne zaslužuju ni ovakvu opoziciju kakvu imaju. Zaslužuju da i jedni i drugi budu mnogo bolji.

Vlast ima privilegiju da laže građane, da bude nesposobna i neodgovorna, da bude korumpirana, da se bavi burazerskom ekonomijom i stranačko-švalerskim zapošljavanjem, da rasipa novac iz gradskog budžeta, jednom rečju da bude ovakva kakva je aktuelna vlast u Čačku. Ako ništa drugo – može joj se zato što je vlast.

Opozicija ne sme da bude ista takva, a pre svega ne sme da laže građane i da građane tretira kao idiote, niti da se igra sa poverenjem građana i njihovom verom u bolje sutra. I da se tako nadmeno ponaša idući ispred vremena, kao da je već vlast i to ista onakva kakva se već smučila Čačanima.

Sinoć je, posle one bruke nazvane „Tačka iz Čačka“ i lagarija da se čeka bager koji samo što nije stigao, kao simbol otpora nenarodnom režimu po kome je Čačak prepoznat u nedavnoj prošlosti kada je srušen režim Slobodana Miloševića u kome je, da ne zaboravimo sada aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio jedan od šrafova, više nego korisno šta je ideja Beketovog remek dela „Čekajući Godoa“.

Potrebno je preuzeti život u svoje ruke i prekinuti besmislenost i besciljnost koji nas koče da krenemo dalje.

Postalo je kristalno jasno šta Čačani koji ovo razumeju treba da urade. Da se samoorganizuju u građanski pokret, da preuzmu svoje živote u svoje ruke i prekinu sa besmislenim i besciljnim verovanjem u vlast i opoziciju koji ih, svako na svoj način, sprečavaju da krenu dalje.