Izmuljavanje ili muljanje

Mađarska firma ,,Naturaqua” iz Budimpešte izabrana je za izvođača radova na Projektu izmuljavanja jezera Međuvršje, objavljeno je u februaru ove godine.

O izmuljavanju jezera priča je počela još ranije. Poslednjeg dana februara 2020. godine u Čačku je na konferenciji za medije tim povodom, govorio profesor Milan Radunović, angažovan da kao stručni saradnik pomogne lokalnoj samoupravi u planovima da se jezero očisti.

– Procene su da se u jezeru Međuvršje nalazi oko 75 odsto mulja, da su prisutni teški metali i da je voda zatrovana – rekao je tada profesor.

Naveo je i da zbog prisustva teških metala voda nije ni biološki ni hemijski ispravna, odnosno da nije dozvoljeno kupanje i njena upotreba, kao i da su biljni i životinjski svet problematični, samo kako tada tako i sada niko iz lokalne vlasti se povodom ovoga nije zabrinuo, niti preduzeo bilo šta da o tome obavesti javnost.

– Podatak od pre dve godine govori da je 75,4 odsto jezera zamućeno, praktično jezera više nema. Jezero je izgrađeno u cilju prihvatanja bujičnih voda, sprečavanja poplava i radi proizvodnja električne energije. Ovako zamućeno jezero nema funkciju prihvatanja tih bujičnih voda, a proizvodnja struje je smanjena – objasnio je Radunović u februaru 2020.

U jezeru je, rekao je profesor te 2020. godine, oko 17.000.000 kubnih metara mulja.

Na sastanku je bio i profesor Radunović i saopštio da se u jezeru osim ogromne količine mulja nalaze i „tri školjke automobila i jedna mina zaostala iz Drugog svetskog rata“.

Bolji poznavaoci jezera kažu da pod vodom ima svega i svačega, na desetine olupina vozila koja su sletala sa puta i ko zna koliko bačenih šporeta, frižidera, auto guma ….

Već pomenuti mulj, po analizama rađenim još pre desetak godina, sadrži ceo Mendeljejev sistem hemijskih jedinjenja, pa cela priča koju godinama plasira aktuelna čačanska vlast da će za godinu-dve biti realizovan proces izmuljivanja jezera Međuvršje deluje kao obična nebuloza.

Koliko je neozbiljan pristup izuzetno složenom tehničkom i inženjerskom problemu, a naročito sa aspekta bezbednosti i zaštite životne sredine tokom izvođenja radova svedoči i današnja izjava profesora Radunovića: „Mulj će se vaditi takozvanim regularnim bagerima i muljnim pumpama. Trenutno smo u procesu traženja najboljeg tehničkog i najjeftinijeg rešenja„.

Niti muljne pumpe sa plovila mogu da crpe mulj sa veće dubine, niti je to blizu najboljeg tehničkog rešenja, niti najjeftinije rešenje može biti opcija, niti poređenja sa čišćenjem jezera na Paliću ili Balatona može biti uporedivo.

Da citiramo komentar jednog našeg čitaoca: Aktuelna čačanska vlast do sada se pokazala kao ekspert za muljanje, a da li će to biti i za izmuljivanje ostaje da vidimo.

Izvor: Ozon press